I dok izostaju zvanične informacije o aktuelnoj poseti šefa CIA-e Beogradu i njegovom dnevnom redu, kabinet predsednika Srbije potvrdio je da će predsednik Francuske Emanuel Makron boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji 29. i 30. avgusta.
Biće to druga poseta predsednika Francuske Beogradu u poslednjih pet godina.
Vučić je u maju boravio u zvaničnoj poseti Parizu.
A šef CIA?
Međutim, kao najaktuelnije pitanje za javnost u čitavom regionu jeste iznenadna poseta šefa centralne američke obaveštajne agencije Vilijema Bernsa.
On je juče boravio u Sarajevu, ali i prema nezvaničnim najavama kasnije tokom dana i u Beogradu.
O ovome se srpska strana nije oglašavala.
Prema nezvaničnim najavama, u Beogradu, domaćin mu je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) na čijem je čelu Vladimir Orlić.
Nova slika i potvrda susreta sa Harčenkom
I dok izostaje informacija o tome šta Berns radi u Beogradu i sa kim se sastaje, ima potvrde o još jednom sastanku Aleksandra Vučića sa ruskim ambasadorom Bocanom Harčenkom.
Berns i u Prištini? Dodik „aterirao“? Islamski džihad? Ruski uticaj?
Prema takođe nezvaničnim najavama, a što je juče javio i beogradski Insajder, Berns bi danas mogao da dođe u Prištinu. Izostaje bilo kakva potvrda, odnosno informacija i sa američke strane i iz samog regiona u vezi sa eventualnim dolaskom u Prištinu.
Ono što je za sada potvrđeno, jeste to da je Berns u Sarajevu juče razgovarao sa direktorom Obaveštajno – bezbednosne agencije Almirom Džuvom. No, prvi čovek CIA je imao i kraći sastanak sa političkim liderima – članovima Predsedništva BiH i ministrom spoljnih poslova Еlmedinom Konakovićem.
Sastanku u Predsedništvu BiH prisustvovala je i članica Predsedništva Željka Cvijanović, koja je na američkoj listi sankcionisanih osoba “zbog pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu, integritetu i suverenitetu BiH”.
Objavljene su i fotografije, za koje, kako pojedini mediji navode se navodno nisu protežirale preko medija u Republici Srpskoj.
Takođe, upadljiva je bila i izjava predsednika Republike Srpske Milorada Dodikda na mreži X u kojoj, pored prve poruke o tome da je borba protiv terorizma obaveza celokupnog slobodnog sveta i da je u tom kontekstu značajna poseta direktora CIA Vilijama Bernsa Bosni i Hercegovini, a da je RS posvećena toj borbi, imao i dodatak:
„Republika Srpska nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH shodno Dejtonskom sporazumu i secesija nikada nije bila naša politika. Ali Republika Srpska ima pravo na političku borbu za svoj status, shodno slovu Dejtonskog sporazuma“.
Борба против тероризма је обавеза цјелокупног слободног свијета и у том контексту је значајна посјета директора ЦИА господина Вилијама Бернса БиХ.
Република Српска је посвећена тој борби и поздравља сваку сарадњу у тој области.Република Српска никада није спорила суверенитет и…
— Милорад Додик (@MiloradDodik) August 21, 2024
Upravo se ova izjava i to u trenutku momentalne Bernsove posete tumači u više analiza i komentara kao njegovo ateriranje od ranijih izjava koje su ocenjene kao zapaljive, odnosno secesionističke.
Spominjanje terorizma takođe je deo širih spekulacija i tumačenja da je jedna od tema kojoj je šef CIA posvećen u turi Balkanom i pitanje uticaja radikalnog islamskog fundamentalizma.
Za jedno od ključnih pitanja razgovora, spekuliše se i ruski uticaj u regionu.
Što se tiče pitanja Kosova, izostaju potvrde i informacije, ali ga je Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, spomenuo u izjavi nakon Bernsove posete Sarajevu.
„Razgovarali smo o procesima u BiH, važnosti NATO i evropskih integracija, o onome što nas ubrzava i usporava“, rekao je, a na pitanje kako komentariše činjenicu da će Burns nastaviti posetu regionu posetom Beogradu, kazao je da to pokazuje da SAD region zapadnog Balkana posmatra kao jednu celinu.
„I nama je važno da se smiri dijalog između Srbije i Kosova, da se smire neka žarišta, da se okrenemo ekonomiji i budućnosti ovog regiona, a ne stalnim nadmetanjima i nadvikivanjima oko historijskih činjenica. Sigurno je da američko prisustvo ide i u tom pravcu – pravcu stabilizacije odnosa u regionu i okretanja na ono što je građanima najbitnije“, rekao je Konaković.
