„Radimo i posvecฬeni smo tome da 10. godiลกnjica Berlinskog procesa bude uspeลกna.“ Tako su iz Vlade Kosova odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li se razmatra zahtevNemaฤke u vezi sa ukidanjem zabrane uvoza robe iz Srbije.
Iz Ambasade Nemaฤke na Kosovu su u odgovoru za RSE takoฤe potvrdili da โje bilo mnogo razgovora izmeฤu nemaฤkih i kosovskih zvaniฤnika o toj temi, jer Nemaฤka ลพeli da postigne rezultate uz vezi sa CEFTA-om u okviru ovogodiลกnjeg samita Berlinskog procesaโ.
Zahtev za ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije, Kosovu je poฤetkom septembra uputio specijalni izaslanik Nemaฤke za Zapadni Balkan, Manuel Saracin, uz obrazloลพenje da ta zabrana blokira rad CEFTA-e (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini).
On je naveo i da Kosovo zbog te zabrane moลพe ugroziti uฤeลกฤe u Berlinskom procesu, inicijativi koja ima za cilj da pomogne ekonomski razvoj ลกest zemalja Zapadnog Balkana i njihovo pribliลพavanje Evropskoj Uniji.
Deseti samit Berlinskog procesa se odrลพava 14. oktobra.
Vlada Kosova je odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije donela sredinom jula 2023. godine iz โbezbednosnihโ razloga, nakon ลกto je trojicu kosovskih policajaca uhapsila srpska policija.
Iako su, u meฤuvremenu, kosovski policajci puลกteni, odluka o zabrani uvoza srpske robe je ostala na snazi.
Evropska unija je u nekoliko navrata navela da je takva odluka kosovskih vlasti u suprotnosti sa sporazumom CEFTA i u suprotnosti sa duhom Sporazuma o stabilizaciji i pridruลพivanju Kosova sa EU.
Ministarka spoljnih poslova Nemaฤke Analena Berbok je 1. oktobra na pripremnoj konferenciji sa ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana, izjavila da su naredne dve nedelje kljuฤne kada je reฤ o uspeลกnom odrลพavanju samita Berlinskog procesa.
โZavisi od toga da li ฤe biti postignut dogovor o primeni CEFTA-e. Ostalo je joลก posla kako bismo to postigliโ, navela je ona.
Struka podrลพava uklanjanje mera o zabrani uvoza iz Srbije
Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim (Lulzim) Rafuna u izjavi za RSE ukazuje da je odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije doneta iz bezbednosnih razloga pre viลกe od godinu dana, te da je vreme da se ozbiljno razmotri njeno ukidanje.
Objaลกnjava da tom odlukom nije ugroลพen samo rad CEFTA-e, nego i Berlinski proces i Zajedniฤko regionalno trลพiลกte koje je dogovoreno 2020.
โSve je to povezano jedno sa drugim. Zato je vaลพno da se uklone sve prepreke, ne samo od strane Kosova, jer mi imamo problema i da izvozimo robu u Srbiju jer ne priznaje kosovsku fitosanitarnu dokumentacijuโ, kaลพe Rafuna.
Sa njim se slaลพe i ekonomista Safet (Gerxhaliu) Grdลพaljiu, koji poruฤuje da Vlada Kosova ne bi smela da โeksperimentiลกeโ na ekonomskoj regionalnoj saradnji.
Napominje da Kosovo mora da shvati vaลพnost ekonomskih evropskih integracija i da nema โluksuzโ da blokira regionalnu saradnju politiฤkim odlukama.
Rafuna: Investitori celi region vide kao jedno trลพiลกte
Rafuna, koji je i predsednik upravnog odbora komora Zapadnog Balkana, ocenjuje da su sve regionalne inicijative vaลพne, te da se moraju ukloniti bilo kakve prepreke koje utiฤu na njihovo funkcionisanje.
โMi smo male zemlje, malo smo trลพiลกte i svi investitori region vide kao jedno trลพiลกte. Zato je vaลพno da meฤu nama nema prepreka, te prepreke nisu dobra poruka investitorimaโ, ocenjuje on.
Trลพiลกte u zemljama Zapadnog Balkana ima oko 18 miliona ljudi.
Ekonomista Grdลพaljiu iznosi sliฤan stav i dodaje da je CEFTA od velikog znaฤaja za privrednike zbog carinskih olakลกica i plasmana robe.
Podvlaฤi da je i Berlinski proces vaลพna inicijativa od koje sve zemlje Zapadnog Balkana imaju koristi, te da Kosovo nikako ne sme da dozvoli da bude iskljuฤeno.
โNe mogu se oฤekivati ni strane investicije ako ne postoji politiฤka stabilnost, a ta politiฤka stabilnost se ne moลพe postiฤi ukoliko nemamo aktivno uฤeลกฤe u svim regionalnim inicijativamaโ, kaลพe on.
Berlinski proces je uspostavljen 2014. u Berlinu na inicijativu tadaลกnje nemaฤke kancelarke Angele Merkel kao doprinos perspektivi proลกirenja EU.
Sve zemlje Zapadnog Balkana koje nisu ฤlanice Evropske unije, deo su Berlinskog procesa: Srbija, Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija.
Neki od potpisanih sporazuma meฤu ovim zemljama u okviru Berlinskog procesa su sporazum o meฤusobnom priznavanju liฤnih karata, univerzitetskih diploma, profesionalnih kvalifikacija, te saradnja u oblasti saobraฤaja, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.
S druge strane, Kosovo je ฤlan CEFTA-e od 2007. godine ali je predstavljeno posredstvom Misije-a UN na Kosovu (UNMIK).
Vlada Kosova je zatraลพila da se ovo predstavljanje Kosova promeni, a Nemaฤka je nedavno ponudila โreลกenjeโ u zamenu za ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije.
Manuel Saracin je za Balkansku istraลพivaฤku mreลพu (BIRN) 23. septembra izjavio da bi uz ime Kosova stajala zvezdica, odnosno fusnota koja ukazuje da status Kosova nije konaฤno reลกen.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je prethodnih dana boravila u Nemaฤku, te zatraลพila podrลกku te zemlje za ฤlanstvo u meฤunarodnim organizacijama, Savetu Evrope, EU i NATO.
Potom je Ministarstvo spoljnih poslova Nemaฤke na druลกtvenoj mreลพi X navelo da podrลพava Kosovo na putu ka EU, te istaklo znaฤaj uฤeลกฤa Kosova u regionalnim inicijativama i normalizaciju odnosa sa Srbijom.
