Sporazumi o regionalnoj saradnji, a kamioni i dalje čekaju…
Berlinski proces, čiji je samit održan 14. oktobra, predstavlja značajan korak ka regionalnoj saradnji i stvaranju jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu. Iako je ova inicijativa uticala na odluku kosovske vlade da donekle ublaži trgovinske prepreke sa Srbijom, političke odluke još uvek nisu rešile ključne egzistencijalne probleme s kojima se građani na Kosovu, posebno srpske nacionalnosti, suočavaju.
Dok se politički lideri hvale postignućima Berlinskog procesa, stvarnost na terenu je daleko složenija. Građani Kosova, mahom srpske nacionalnosti, i dalje trpe posledice zabrane uvoza srpske robe, uprkos tome što je Priština, pod pritiskom međunarodne zajednice, odlučila da tu meru ukine, ali samo delimično.
Nova odluka Prištine doneta je uoči desetogodišnjice Berlinskog procesa i sastanka Zajedničkog komiteta CEFTA-e. Na prethodnim sastancima o jačanju jedinstvenog balkanskog tržišta, međunarodni predstavnici su tražili potpunu primenu CEFTA sporazuma, posebno od Kosova, koje je blokiralo sporazume. U suprotnom, Priština je bila suočena sa pretnjama da će biti isključena iz Berlinskog procesa.
Prema najnovijoj odluci kosovskih vlasti, roba iz Srbije može da uđe jedino preko prelaza Merdare, sve dok ne stignu skeneri koje je obećala Nemačka kako bi privolela Prištinu da ukine zabranu uvoza srpske robe. Priština je zauzvrat uspela da izdejstvuje da samu sebe predstavlja u Cefti, a ne UNMIK, koji je do sada to činio. Iako nije potpuna, najnoviju odluku kosovskih vlasti, pozdravila je međunarodna zajednica, ali i zvaničnici u Srbiji.
Nepotkrepljeno uvođenje zabrane i delimično ukidanje
Zabrana uvoza srpske robe na Kosovo, koju je kosovski premijer Aljbin Kurti usmeno doneo u junu 2023. godine kao odgovor na hapšenje kosovskih policajaca od strane srpskih snaga, postala je jedna od ključnih prepreka u trgovinskim odnosima između centralne Srbije i Kosova. Odlukom je dozvoljen uvoz sirovina i poluproizvoda, ali ne i gotovih proizvoda koji se dovoze iz centralne Srbije. Iako je pravdana bezbednosnim razlozima, tvrdnje Prištine da se preko komercijalne robe krijumčari oružje ostale su nepotkrepljene, jer do sada nijedan takav slučaj nije poznat javnosti. Zabrana, koja je trajala preko 16 meseci, dovela je do značajnih ekonomskih posledica po građane i preduzetnike, naročito na severu Kosova.
Građani koji su se oslanjali na srpske proizvode, kao što su mlečni i mesni proizvodi, suočili su se sa problemima dostupnosti, rasta cena, ali i smanjenim kvalitetom. Male prodavnice i preduzetnici na severu Kosova bili su primorani da traže druge dobavljače, gde su im na raspolaganju proizvodi iz regiona, ali i kosovski i albanski. Mnogi od njih su zbog ovih teškoća bili prinuđeni da zatvore svoje biznise. Pored toga, Fond za razvoj severa Kosova, koji zavisi od carinskih prihoda, pretrpeo je ozbiljne gubitke zbog smanjenog obima uvoza.
Nakon pritisaka međunarodne zajednice, naročito Nemačke, Priština je 7. oktobra 2024. godine, nedelju dana pre održavanja Samita Berlinskog procesa, donela odluku o delimičnom ukidanju zabrane uvoza srpske robe, dozvolivši prolaz samo preko prelaza Merdare, uz sprovođenje strogih bezbednosnih provera. Međutim, prelazi Jarinje i Brnjak ostaju zatvoreni za uvoz srpske robe dok se ne nabave skeneri – iako na Merdaru, gde se roba već propušta, skenera nema.
„Cinični potezi“ i neosnovane tvrdnje
Nova odluka kosovskih vlasti, iako prihvaćena od međunarodne zajednice i zvaničnika Srbije, naišla je na oštre reakcije poznavalaca prilika sa Kosova.
„Radi se o vrlo ciničnom potezu. Što se tiče osnova za tvrdnju da se tako švercovalo oružje, mi zaista nemamo i nikada nismo imali zvaničan slučaj da je oružje na takav način pronađeno. Naprotiv, najveća zaplena oružja koja se desila u Banjskoj je obavljena drugačije. Nikada nije bilo sa komercijalnom robom, tako da ta tvrdnja nikada nije imala osnov. Ta odluka je naknadno izvedena od strane kosovskih vlasti. Prva tvrdnja kada je uvedena zabrana uvoza robe je bila ta da je odgovor na hapšenje policajaca, tek nekoliko nedelja nakon toga su se kosovske vlasti dosetile da to argumentuju bezbednosnim razlozima“, navodi Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative.
Dodaje da argumentacija Prištine nije utemeljena.
„Odluka je vrlo cinična. Sprovodi se na jednom prelazu na kom takođe nema skenera, pod jednim smešnim bezbednosnim merama. Suludo je da može da prođe armatura, a ne može plazma. Ako je već tvrdnja da se tako švercuje oružje, lakše ćete ga sakriti u armaturi nego u kamionu sa plazmom“, smatra Andrić Rakić.
I Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, smatra da je odluka o zabrani uvoza srpske robe neosnovana.
„Vlada je donela verbalnu odluku da ukine uvoz robe iz Srbije jer se navodno u kamionima sa robom krije oružje. Ne postoji osnova za takvu tvrdnju jer nije postojao ni jedan slučaj takvog otkrića. Ali ništa čudno od Kurtija koji obožava zabrane. Vremenom se ta odluka ukidala za sirovine i poluproizvode koje su neophodne, ali je ostala na snazi za gotove proizvode koji su konkurentni na kosovskom tržištu. Odluka je protivna postignutim sporazumima o slobodnoj trgovini, a ona je od srpskih prodavaca napravila švercere“, naveo je Mijačić na Tviteru, u danu kada je kosovska vlada donela novu odluku.
Iako je zabrana uvoza srpske robe delimično ukinuta, to neće značajno poboljšati situaciju na severu, smatra Mijačić.
„Ovakva odluka Vlade Kosova možda koristi velikim proizvođačima iz Srbije koji s pravom posluju sa kosovskim Albancima, ali je protivna interesima srpskog naroda, naročito onih sa severa. Prvo, cene srpskih proizvoda na severu će biti veće zbog transportnih troškova, a i dalje će postojati problem nabavke“, uveren je Mijačić.
Gubici
Prema podacima Alijanse za biznis Kosova tokom 2022. godine robna razmena između Kosova i centralne Srbije bila je blizu 450.000.000 evra, a u godini kada je odluka o zabrani uvedena oko 250 miliona.
Mijačić podseća da se na osnovu Sporazuma o carini, 95% novca od carinjenja robe koja ulazi preko prelaza Jarinje i Brnjak sliva u Fond za razvoj severa Kosova, iz kog se finansira razvoj opština na severu, te da je i on pretrpeo velike gubitke.
„U srećnim godinama u Fond se slivalo i do 4 miliona evra godišnje, ali jednostrane avanture Vlade u Prištini sa uvođenjem zabrana uvoza robe iz Srbije dovele su do toga da se u Fondu više ne slivaju sredstva, a bez njih nema ni neophodnog i preko potrebnog razvoja severnih opština. Pre tačno šest godina Haradinaj je uveo takse od 100%. Gruba procena govori da je zbog zabrane uvoza srpske robe Fond za razvoj severa izgubio između 20 i 30 miliona evra. Da li mislite da će iko ikada nadoknaditi severnim opštinama taj novac?“, upitao je Mijačić.
Ipak, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević smatra da je odlukom da ukine zabranu ulaska proizvoda iz centralne Srbije na punktu Merdare Priština spustila tenziju koja postoji duže vreme. Za njega je najvažnije da Srbi na Kosovu mogu da dobiju uredno snabdevanje hranom, namirnicima i lekovima. Iako bi voleo da se ta odluka Prištine ne odnosi samo na prelaz Merdare, podržava sve što doprinosi da Srbi na Kosovu mogu bezbednije i bolje da žive i imaju uredniju snabdevenost. Najnoviju odluku kosovske vlade pozdravili su EU i zemlje Kvinte, navodeći da je to put ka napretku.
„Eskalacije se isplate“
„Na rešenja koja dolaze od strane međunarodnih predstavnika Kurti uvek ima svoje kontrapredloge, koji mu nekad prođu a nekad ne. Ovog puta mu je prošlo, jer se Beograd očigledno složio sa ovakvom odlukom, što se može zaključiti iz izjava Vučevića i Vučića. Vučević toliko ide daleko u svom optimizmu ili neznanju da pominje da će se ovom odlukom regulisati i redovno snabdevanje lekovima srpskih sredina na Kosovu, što je po mom skromnom mišljenju baš baš daleko od istine jer trgovina lekovima uopšte nije bila predmet ove zabrane“, ukazuje Mijačić.
Andrić Rakić smatra da ovakav pristup međunarodne zajednice, ali i Srbije, može poslati pogrešnu poruku.
„To što je toliko dobro prihvaćena od međunarodne zajednice, uključujući i Srbiju, je takođe cinično i jeste na taj način vrsta i pobede i ohrabrivanja sličnog ponašanja u budućnosti. Poslata je poruka da se eskalacije isplate i da se suprotstavljanje regionalnoj saradnji isplati. Dakle, u smislu političkih efekata na smirenje situacije, ovakav pristup i Srbije i međunarodne zajednice je kontraproduktivan, ali očigledno je da je to najlakše bilo prihvatiti i predstaviti kao pobedu u dijalogu i kompromisu. Suludo i cinično od svih strana“, zaključuje Andrić Rakić.
Samit Berlinskog procesa
Na jubilarnom desetom samitu Berlinskog procesa, održanom 14. oktobra u glavnom gradu Nemačke, šest lidera Zapadnog Balkana potpisalo je novi akcioni plan za jedinstveno tržište. Sve je to deo, kažu, Plana rasta za Zapadni Balkan – „ključa za promovisanje ekonomskog rasta i poboljšanje životnih uslova u regionu“.
Za to vreme, kamioni na prelazu Merdare danima unazad čekaju da uđu na Kosovo, Srbi i dalje iščekuju konkretno poboljšanje životnih uslova, dok se Albanci ponovo pozivaju da bojkotuju srpske proizvode.