Višedecenijsko korišćenje ove opasne reči u političkim obračunima na relaciji – i u Beogradu i u Prištini, bez obzira da li je reč o osobi ili organizaciji – znači uvek društvenu stigmu. Taj udar na kredibilitet često za sobom povlači pretnje i opasnost po fizičku bezbednost. A pre svega, uliva osećaj lične nesigurnosti i izolacije onome ko je meta.
Razlozi zbog kojih beskrupulozni mediji i u Beogradu i Prištini koriste takve medijske optužnice za napad na pojedince i nevladine organizacije u osnovu su uvek isti: skretanje pažnje javnosti sa važnih tema, ostvarivanje političkih ciljeva putem diskreditacije kritičkih glasova, te pokušaj smanjivanja uticaja i kredibiliteta NVO koje ukazuju na propuste, zloupotrebe ili kršenja ljudskih prava.
Po pravilu, takve medijske priloge uvek prati jezik senzacionalizama, pa oni koji u društvu šire jezik mržnje, polarizaciju i nepoverenje, jasno napadajući demokratske vrednosti, na tome još i zarađuju.
Dirajući direktno u sentiment kosovskih Albanaca, u emisiji “Ora Shtatë”, na jednoj od najgledanijih TV stanica – Klan Kosova, javni izveštaj star više od deset meseci, a koje su sačunile Nova društvena inicijativa (NSI), Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), AKTIV i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) početkom septembra 2025. je predstavljen kao “ekskluzivan”, čak i “tajan”.
U danima kada je objavljen izveštaj, decembra 2024, jedva da je to bila vest u medijima na albanskom jeziku. Pitanje je ko ga se zapravo sada setio. Motivi da se ućutka neko ko se jedva čuje – su očigledni.
U programu je u jednom trenutku izveštaj bio povezan sa “špijunskim aktivnostima”, da bi u etru bilo i izgovoreno da bi “nevladina organizacija AKTIV mogla biti ogromna špijunska mreža”, optužujući je za “ugrožavanje ustavnog poretka Kosova”.
Za razliku od onoga što je izrečeno u programu uživo, na sajtu Klan Kosova fokus je okrenut prema AKTIV-u i njenom direktoru Miodragu Milićeviću, koji smatra da su takvi navodi direktna pretnja po bezbednost zaposlenih i partnerskih organizacija i podvlači da se “ovako nije osećao ugroženim od 1999. godine”.
“To je taj osećaj lične ugroženosti i pitanje pogleda na stanje stvari i prijatelja i saradnika. Međunarodni predstavnici su reagovali javno i podvukli da su svesni kao pomenuti izazovi mogu da budu potencijalno opasni. Mnogi su rekli da je to žuta štampa, ali ne bih se složio da su baš svi tako gledaju ove medije i na takav način posmatraju ovakvo izveštavanje”, podvlači Milićević.
Ovo nije ni prvi ni poslednji put da se u medijima na albanskom jeziku na Kosovu istaknuti predstavnici srpske zajednice označavaju kao osobe koje “špijuniraju u korist” Srbije.
U atmosferi podignutih tenzija takav jezik je bacanje šibica u slamu. Sa svakom varnicom ogromna je šansa za neobuzdani požar, naročito kada najviši zvaničnici izjave da je “Kosovo unitarna država, a ne multietnička”.
Sve se to dešava u atmosferi kada kosovsko tužilaštvo sve češće podiže i stvarne optužnice za špijunažu.
Milićević je povodom ovakvog nesavesnog i opasnog izveštavanja podneo žalbe Savetu za štampu Kosova. Odgovor se očekuje.
S druge strane, ni Klan Kosova, ni drugi mediji nisu preuzeli odgovornost za ono što je napisano.
Klan Kosova pitali smo zbog čega nije bilo javne reakcije te televizije na kritike upućene emisiji “Ora Shtatë”, zašto se Klan Kosova nije izvinio zbog načina na koji su nevladine organizacije predstavljene u toj emisiji i da li će preduzeti određene mere u vezi sa ovakvim načinom rada novinara.
Podsetili smo da je TV Klan Kosova je u poslednjem izveštaju Asocijacije novinara Kosova (AGK) i UNMIK-a (juna, 2025) o govoru mržnje u prime-time terminima navedena kao primer emisija u kojima se pojavljuje jezik mržnje prema Srbima i upitali – šta su povodom toga uradili?
Na ova pitanja poslata još 12. septembra Gazmend Sulja, direktor vesti Klan Kosova, još nije odgovorio.
Izveštaj koji su sačinilo pet nevladnih organizacija „Etni(z)acija kosovske policije: rušenje Ahtisarijevih temelja građanske i multietničke institucije“ i beleži (novembra 2024.) na TikToku više od 14.000 objava u vezi kosovskom policijom sa više od 270 miliona pregleda.
U njemu piše da pripadnici policije šire “albanski etnonacionalizam, u suprotnosti sa Ustavom i zakonima koji uređuju kosovske institucije kao građanske i multietničke”, te da ponašanjem na društvenim mrežama “krše najmanje 13 članova podzakonskog akta o disciplini”, ilustrujući “nelegalnu i nacionalističku prakse koje urušavaju multietnički i građanski karakter bezbednosnog aparata” sa više od 140 fotografija na kojima je više od 300 policajaca.
Putem saopštenja Euleksa saznalo se da je kosovski MUP-u odlučio da počne sa pravljenjem pravilnika kako da policajci odgovorno koriste društvene mreže. Nevladine organizacije koje su izveštaj sačinile, podsetile su da pravila postoje i zatražile odgovornost.
Na put tome da medijske poternice prerastu nešto gore stale su međunarodne oragnizaije na Kosovu.
Misija EU objavila je da je zabrinuta zbog “medijskih izveštaja koji pokušavaju da zastraše i kriminalizuju rad nevladinih organizacija”, dodajući:
“Svaki pokušaj da se ućutkaju nevladine organizacije u obavljanju ovakvog posla je neprihvatljiv jer potkopava transparentnost, narušava poverenje javnosti i preti da suzbije kontrolu i učešće građana, što su temelji funkcionalne demokratije.”
Dok je zamenica šefa misije OEBS-a Koni Tejlor izjavila da je “zabrinuta sam što su nedavni prikazi otišli dalje od takve debate, ostavljajući NGO Aktiv da se oseća direktno tergetiranim i stvarajući klimu pritiska koja rizikuje da obeshrabri njihov rad.”
Oglasilo se i četrnaest nevladinih organizacija ocenjujući da je “izrečeno u TV emsiji direktno targetiranje AKTIV-a zbog njihovog rada”.
Važno je reći i da Klan Kosova odlično zna kako izgleda biti meta, a samim tim da imaju jasnu svest o tome šta ovaka targetiranja znače i kakve stigmu i posledice sa sobom mogu da nose.
Pre dve godine ih je discilinovala vlada Aljbina Kurtija pokušajima da im kroz Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine oduzme licencu za rad. Ministarstvo je podnelo krivičnu prijavnu tvrdeći da je Klanu Kosova u poslovnoj dokumentaciji gradovi Peć i Đakovica u Srbiji. To je pratilo javne optužbe da su pro-srpski orijentisani. Zar se ovako dokazuje da nisu?
Zato, dok ne bude odgovornosti i pridržavanje međunarodnih standarda, daleko je od toga da će jake nacionalističke retorike u medijima i u javom prostoru prestati da traže svoje žrtve.
Piše: Jelena L. Petković
