Predstavnici pet organizacija civilnog društva sa severa Kosova sastali su se danas sa Ombudsmanom, Naimom Ćeljajem, kako bi razgovarali o problemima u radu Kosovske policije na severu Kosova.

Predstavnici pet organizacija civilnog društva – Centar za zastupanje demokratske kulture, Nova društvena inicijativa, Aktiv, Centar za afirmativne društvene akcije i Institut za teritorijali ekonomski razvoj – u saopštenju za medije, navode da im je cilj bio da saznaju više o toku istraga povodom učestalih navoda građana o fizičkom zlostavljanju i da istraže kako mogu da podrže proces i pomognu sugrađanima.

“Ovde smo jer verujemo da pravni sistem i dalje ima kapacitet da zaštiti pojedince i zajednice od neprimerenog postupanja javnih organa”, saopštili su.

Naglasili su da je jedan od takvih afirmativnih mehanizama garantovan i Zakonom o zaštiti od diskriminacije, koji “teret dokazivanja u ovakvim slučajevim stavlja na optuženu stranu a ne na žrtve”.

Takođe su se osvrnuli na stalnu diskreditaciju nevladinih organizacija od strane lokalnih i državnih institucija, koje na njihovo “upozoravanje o kršenju osnovnih građanskih i ljudskih prava odgovaraju targetiranjem i optužbama”.

“Najnoviji primer je reakcija Erdena Atića, koji je izrazio negodovanje zbog toga što organizacije civilnog društva obavljaju svoj posao – kritikuju rad institucija. Naš kolega Dušan Radaković, kojeg je gospodin Atić direktno prozvao zbog iznošenja kritike prema vlastima, podneo je žalbu Instituciji Ombudsmana zbog ovakvog postupanja javnog funkcionera”, dodaju.

Naglasili su ulogu korektiva koju imaju u društvu, poručujući da će nastaviti da se bore protiv kršenja ljudskih prava ne samo na severu Kosova ili u srpskim sredinama, već i na čitavoj teritoriji Kosova.

Podsetili su da su “zbog najnovijeg slučaja policijske brutalnosti” suspendovali saradnju sa misijom EULEX-a i pozvali ih:

– da preuzmu odgovornost za činjenično izveštavanje javnosti o policijskom nasiju nad kosovskim Srbima bez prikrivanja iza proizvoljnih interprecija svojih mandatnih nadležnosti.

– da povećaju napore na praċenju institucija u sistemu vladavine prava u slučajevima kada su pripadnici srpske nacionalnosti pritvorenici ili zatvorenici zbog osnovane sumnje da je njihova etnička pripadnost povod za podvrgavanje različitim oblicima nasilja I diskriminacije.

– da redovno objavljuju nalaze o tretmanu pritvorenika i zatvorenika srpske nacionalnosti, posebno onih optuženih ili osuđenih za teška krivična dela ili dela koja mogu uticati na odnose između zajednica.

Na kraju saopštenja istakli su da pravovremene reakcije EULEX-a i Policijskog inspektorata, kao u slučaju Subotića, jesu korak u pravom smeru.

“Inicijalne mere izrečene u slučaju Subotića ne smeju biti kraj ovog procesa, već prvi korak ka objektivnom procesuiranju počinilaca i izricanju mera koje imaju karakter odvraćanja za sve buduće delikte te vrste. Takva reakcija takođe ne sme biti izuzetak ili odgovor iznuđen drastičnim merama civilnog društva, veċ sistemska praksa koja obezbeđuje dosledno delovanje institucija u zaštiti ljudskih prava”, zaključeno je u zajedničkom saopštenju predstavnika pet organizacija civilnog društva.