Govoreći o propagandi o Kosovu na društvenim mrežama, Veber u razgovoru za KoSSev kaže da je ova pojava javnosti poznata decenijama unazad, ali u drugom obliku – kroz tradicionalne medije.
Osvrćući se na konflikte u regionu, Veber dodaje da ga sve ovo što se danas dešava na društvenim mrežama, podseća na „ratne propagande 90-tih“.
„Ovo što je sada priča oko propagande i lažnih vesti u kontekstu promena medija i uloge društvenih mreža, ne samo na Zapadnom Balkanu, negdo i svuda u svetu i što ima uticaj na rast ultra desnice… praktično je taj globalni rast nacionalizma koji je krenuo 90-tih, sada stigao na zapad“, kaže Veber, sa kojim smo razgovarali u Berlinu.
„Javni diskurs prema EU se vraća na nacionalističke dane 90-tih“
Veber, govoreći o izveštavanju o Kosovu, prvo primećuje propagandu iz Beograda. On kaže da još od 2013, aktuelna srpska vlast koristi upravo propagandu s ciljem oblikovanja javnog mnjenja u vezi sa kosovskim pitanjem.
A kako on to vidi? I kakvi su njegovi stavovi?
„Na početku vladavine Vučića i političkog dijaloga, kada je Zapad imao odlučnu politiku, tada je svima bilo jasno, i Beograd je tada prihvatio, da politički dijalog ima jasnu završnu tačku – uspostavljanje normalnih, međudržavnih odnosa između Srbije i Kosova, proces na čijem je kraju formalno priznanje Kosova od strane Srbije“, kazao je Veber.
Dodaje da je nakon potpisivanja briselskog sporazuma 2013. ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji pokazalo da je oko 40 odsto građana za EU, a oko 40 za Kosovo.
Sagovornik KoSSev-a propagandu primećuje tek u daljoj fazi, kada su, kako on tvrdi, politika zvaničnog Beograda i propaganda, doveli do vraćanja javnog diskurska prema EU na „nacionalističke 90-te“.
„Kada se rasparčao dijalog, 2017. godine, kada je Vučić počeo da priča o vraćanju na tenkovima i isprao sve ove vraćene tradicionalne propagande – ‘nebesko Kosovo’, kroz pregovore o razmeni teritoriji do današnjeg dana. Vidimo da se taj odnos, i javni diskurs prema EU vraća na nacionalističke dane 90-tih, radikalske dane, potpuni preokret u ispitivanju javnog mnjenja“, kazao je.
Dolaze specijaci koji nikada nisu videli Srbina i pokazuju nacionalističke simbole
Veber, na drugoj strani, ukazuje i na propagandu, kao i govor mržnje koji se putem društvenih mreža i medija plasira, a koji podstiče eskalaciju situacije na Severu Kosova. Kao jedan od primer uzima ponašanje pripadnika specijalnih jedinica Kosovske policije.
„Propaganda ili govor mržnje – tu mogu imati poražavajući, katastrofalan uticaj preko medija – klasičnih ili društvenih, (i dovedu do) esklacija situacije na Severu Kosova u zadnje tri godine… Specijalni policajci, ova omladina koja ide na Sever, a nikada pre Srbina nije videla u svom životu, oni su isticali na svojim društvenim mrežama ‘orlove’ i nacionalnističke simbole. Ta propaganda i govor mržnje su zaista bacili Kosovo natrag u međuetničkim odnosima i tenzijama sve do nivoa međuetničkih odnosa građana“, kazao je.
Bujanje nacionalističkih priča i posledice
I dok ističe propagandu zvaničnog Beograda, ukazujući na veliki uticaj provladinih medija, Veber konstatuje da su i mediji u Prištini takođe zaslužni za raspaljivanje međuetničke vatre.
„Medijsko izveštavanje oko eskalacija na Severu i na strani albanskih medija iz Prištine i srpskih medija – da li su oni iz Beograda ili bliski Beogradu i Srpskoj listi na samom Kosovu, zaista su pokazali kako to bujanje nacionalističkih priča zaista utiče čak i na ponovno gajenje mržnje između građana i dovodi do nekih fizičkih incidenata“, kazao je Veber.
