Pripremljeno za Vladu Srbije i Ministarstvo kulture, njime Stručna služba ove referentne ustanove za brigu o kulturnom i istorijskom nasleđu Srbije, pokušava da spasi zgradu Generalštaba.
Iako teško oštećena, zgrada nekadašnjeg Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, preživela je bombardovanje ’99, pre svega i zato što je od 2005. godine bila zaštićena kao nepokretno kulturno dobro. No, ako je suditi prema najnovijoj odluci Vlade Srbije, kojom gubi upravo takav status, mogla bi da ne preživi mirnodopske uslove.
Vlada Srbije odlučila je da iz registra izbriše zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, a odluka je objavljena u Službenom glasniku u petak, 15. novembra i stupa na snagu osmog dana od objave.
Odgovor na to, u vidu dokumenta u koji je N1 imao uvid, sastavila je Stručna služba Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
U pismu se konstatuje da stručna služba Republičkog zavoda nije izradila elaborat niti predlog odluke o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra. Dodaju da takav predlog odluke ne bi ni mogli da izrade jer ne postoji „nijedna činjenica koja ukazuje na to da je nepokretno kulturno dobro“ tih zgrada „izgubilo spomenička svojstva“, zbog kojih su i dobila takav status.
U pismu u koje je N1 imao uvid, stoji da ne postoji razumni, a ni zakonski propisan osnov za to da ovo nepokretno kulturno dobro izgubi svoj status.
„Važno je istaći i to da će se ovom odlukom zasigurno olakšati dalji planirani procesi koji za rezultat imaju uništenja vrhunskih dela, baštine moderne arhitekture u Beogradu a koja predstavljaju svedočanstva jedne ideološke vizije karakteristične za sredinu 20. veka koja predstavlja naše kulturno nasleđe“, stoji u pismu.
Kako navode, prema mišljenju službe zaštite nepokretnih kulturnih dobara, zgrada Generalštaba je s vremenom dobila i „memorijalni značaj“ i da „danas predstavlja spomenik stradanju države Srbije i njenih građana tokom NATO agresije 1999. godine“.
U pismu se navodi i da su „arhitektosnki, urbanistički i memorijalni značaj bili osnov da se u Republičkom zavodu pokrene postupak izrade Odluke o kategorizaciji zgrade Generalštaba za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je u toku“.
U pismu se navodi i da nema stručnih argumenata za brisanje dve parcele 804/2 i 969/1, iz prostorno kulturno-istorijske celine uz Ulicu kneza Miloša, što je takođe, navodi se, kao odluka doneto na istoj sednici Vlade.
„Odluka Vlade, da se iz prostorno kulturno-istorijske celine izuzmu zgrade Generalštaba predstavlja grubo devastiranje ovog kulturnog dobra i uništavanje svedoka nastanka i trajanja moderne srpske države u 19. i 20. veku“, stoji, između ostalog, u pismu u kom se objašnjava i značaj te kulturno-istorijske celine.
„Ovim grubim kršenjem Zakona o kulturnom nasleđu od strane Vlade postaje upitan status svakog kulturnog dobra u Srbiji. Ukoliko Vlada bez stručne službe donosi odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra, naglašava se u pismu – „otvoriće se pitanje nezaustavljivog bezvlašća“. Kako dodaju, „svako kulturno dobro koje zasmeta nekom investitoru ili zasmeta iz političkih ili nekih drugih razloga, može da bude obrisano na isti način“.
Kako dodaju, ukoliko država Srbija na ovaj način postupa prema sopstvenom kulturnom dobru i nasleđu „s kojim pravom ćemo tražiti od međunarodnih institucija da zaštiti naše nasleđe ne Kosovu i Metohiji“.
„Ukoliko slede primer srpske Vlade, organi takozvane države Kosovo mogu da donesu odluku da Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, devastirana u martovskom pogromu 2004. godine, više ne bude spomenik kulture. Kako ćemo je štititi, kad mi sami rušimo naše nasleđe u centru Beograda“, stoji u pismu.
Klikom na sliku, pročitajte celo pismo:
