Kosovu će biti potrebno vreme da se oporavi od posledica političke krize koja je obeležila 2025. godinu, ocenjuju poznavaoci političkih prilika.
Nedostatak volje za saradnju među političkim subjektima, čak i nakon izbora održanih 9. februara, doveo je do toga da Kosovo ostane bez funkcionalne vlade. Deveti saziv Skupštine konstituisan je tek sedam meseci nakon izbora, da bi bio raspušten svega 40 dana kasnije.
Vulnet Bugaćku (Vullnet Bugaqku), istraživač u Kosovskom demokratskom institutu (KDI), kaže da se godina koja je iza nas može smatrati neuspešnom u zakonodavnom smislu, u pogledu parlamentarnog nadzora i reformi. On navodi da nije sproveden proces vetinga, da nije usvojen Građanski zakonik, kao ni zakoni kojima je bila predviđena reforma pravosudnog sistema.
„Normalno je da ova institucionalna blokada izaziva kašnjenja u sprovođenju procesa vetinga na Kosovu. Ovo je izuzetno važan proces jer, kao što su naglasili i Venecijanska komisija, ali i naš Ustavni sud, Kosovu je potreban veting koji procenjuje integritet čelnih ljudi institucija pravosudnog sistema, kako bi se otvorio put za ocenu učinka i odgovornosti svih sudija i tužilaca na Kosovu“, rekao je on.
I Njomza Arifi (Njomza Arifi), direktorka Grupe za političke i pravne studije (GLPS), navela je posledice blokade u vidu nemogućnosti usvajanja brojnih zakonodavnih inicijativa.
„Osim što nemamo vladu sa punim mandatom, nemamo ni funkcionalnu skupštinu, a mnoge zakonodavne inicijative koje se prenose iz godine u godinu ostale su blokirane ili uopšte nisu ni pokrenute. Važne inicijative, kao što je Zakon o radu, različiti zakoni koji se odnose na zdravstvena prava, zdravstvo i mentalno zdravlje, Građanski zakonik, kao i brojne strateške platforme koje su izrađene, ali su ostale taoci odobravanja vlade sa punim mandatom ili ratifikacije u funkcionalnoj skupštini, poput Strategije protiv korupcije i mnogih drugih strategija koje su od suštinskog značaja za Kosovo“, rekla je Arifi.
S druge strane, politički analitičar Seb Bitići (Seb Bytyqi) ocenjuje da su političke drame koje je Kosovo proživelo tokom godine imale posledice i u osetljivim oblastima.
„Blokirano je unapređenje unutrašnjih agendi za ekonomske reforme, svaki pokušaj jačanja domaće proizvodnje ili alternativne energije, kao i sprovođenje unutrašnjih javnih politika. Sve je suspendovano, a to je važnije čak i od gubitka prilika za sredstva iz fondova EU ili sličnih pitanja“, ocenio je on.
Spisak posledica
Posledice institucionalne blokade ne završavaju se samo na reformama.
Istraživač Bugaćku upozorio je i na blokade u nezavisnim institucijama, zbog isteka mandata njihovim članovima, sa posebnim akcentom na sudije Ustavnog suda, budući da ne postoji funkcionalna skupština koja bi ih zamenila.
„Mandat Ombudsmana je istekao i potrebno je izabrati novog. Nedostaju nam dve sudije u Ustavnom sudu. I tu je potrebno izabrati nove sudije. Rizikujemo da i Ustavni sud ostane bez kvoruma, jer uskoro ističu mandati i nekim drugim njegovim članovima“, rekao je ovaj istraživač KDI-ja.
Pored unutrašnjih posledica, politička kriza na Kosovu odrazila se i van njegovih granica.
Arifi ocenjuje da je institucionalna blokada oslabila položaj Kosova u osetljivom geopolitičkom trenutku, kada međunarodna pažnja prema regionu raste.
„Politička nestabilnost na Kosovu, nedostatak vlade sa punim nadležnostima, naravno da narušava imidž i kredibilitet Kosova, kako pred prijateljima, tako i na međunarodnoj sceni. Kao posledicu ove krize rizikujemo da propustimo dva veoma važna momentuma: prvi je nova administracija u SAD, a drugi potpuno nova konstelacija institucija Evropske unije“, navela je direktorka GLPS-a.
Prema njenim rečima, institucionalna kriza sprečava Kosovo da iskoristi momentum i za razmatranje zahteva za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, kao i za korišćenje miliona evra iz Plana rasta Evropske unije.
„Teško je verovati da će Kosovo sada uspeti da u potpunosti iskoristi iznos sredstava iz kojih, po glavi stanovnika, zapravo ima najveću korist u okviru Plana rasta EU. Kao što znamo, u tom pogledu smo značajno zakasnili, upravo zbog neratifikovanja sporazuma u Skupštini Kosova“, rekla je Arifi.
Prema Bitićiju, političke drame kroz koje je Kosovo prošlo tokom godine dovele su i do nazadovanja.
„To je svojevrsni korak unazad, jer se gubi perspektiva ili percepcija da je Kosovo već završilo proces izgradnje države i da je ozbiljna država. Ovo je udarac koji je sam sebi zadalo“, rekao je on.
Jedno od najosetljivijih pitanja koje je, prema mišljenju analitičara, direktno ugroženo institucionalnom blokadom iz 2025. godine jeste i proces učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije. Poseban fokus je na Savetu Evrope, čije se članstvo smatra ključnim korakom ka međunarodnoj konsolidaciji države i unapređenju standarda ljudskih prava.
„Potencijalno bi se naredne godine moglo razmatrati (članstvo u Savetu Evrope), ukoliko bi na Kosovu bio postignut politički konsenzus u vezi s tim procesom“, kaže Arifi.
Prema Bugaćkuu, napredak Kosova ka članstvu u međunarodnim organizacijama direktno je povezan sa usvajanjem Građanskog zakonika, ključnog dokumenta za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima, koji je godinama blokiran.
„Ovo je proces koji se previše odužio i Kosovo već dugo pokušava da ovaj dokument Građanskog zakonika progura, bilo kroz vladu ili parlament, zbog nedostatka konsenzusa među poslanicima. Zato je neophodno da što pre imamo konstituisanu skupštinu koja će usvojiti Građanski zakonik, kako bi se otvorio put da Kosovo dobije pozitivnu ocenu u pogledu ispunjavanja standarda u oblasti poštovanja ljudskih prava i sloboda“, rekao je on.
Malo nade
Ipak, ni u novoj godini ne izražavaju se velika očekivanja za brze promene.
Poznavaoci političkih prilika ukazuju na vreme potrebno Centralnoj izbornoj komisiji za sertifikaciju rezultata izbora od 28. decembra, zatim na procedure konstituisanja Skupštine, izbora nove vlade, kao i na ustavni rok za završetak mandata predsednice Vjose Osmani (Vjosa Osmani).
U tom kontekstu, Bugaćku upozorava da bi zemlja mogla izgubiti i prvu polovinu godine isključivo na institucionalne procedure, ne isključujući mogućnost da Kosovo ponovo ode na izbore – četvrti put u kratkom vremenskom periodu, nakon opštih izbora 9. februara, lokalnih izbora 12. oktobra i vanrednih izbora 28. decembra.
„Rizikujemo da ponovo završimo na izborima, jer možda neće biti političke volje i konsenzusa u Skupštini da se postigne dogovor o izboru sledećeg predsednika Kosova. Ustav jasno propisuje da se procedura izbora predsednika mora završiti 30 dana ranije. Ukoliko toga ne bude i ako se nastavi ovakva logika funkcionisanja političkih partija, onda ćemo, iskreno, i narednu godinu provesti u ovakvim blokadama“, rekao je on.
Nakon višemesečne institucionalne blokade i uz rizik da se ona nastavi i tokom 2026. godine, analitičari upozoravaju da se posledice neće zadržati samo na institucionalnom nivou, već će se direktno odraziti na život građana Kosova.
Za sve ove mesece blokade i potencijalni nastavak takvog stanja tokom 2026. godine, Bugaćku kaže da će posledice snositi građani Kosova, „bilo u ekonomskom smislu, zbog velikog rasta inflacije“, ili zbog izostanka parlamentarnog nadzora, usled čega „vladina ministarstva više ne obavljaju svoju ulogu onako kako bi trebalo, u skladu sa važećim zakonima“.
Ukoliko nakon vanrednih izbora 28. decembra ne dođe do brzog formiranja nove vlade, posledice će, prema analitičaru Bitićiju, biti trenutne i potencijalno još teže.
„Ako se potom pojave dodatni problemi i oko izbora predsednika, budžeta i formiranja svih institucija, onda će se posledice još više produbiti i biće vidljive u svim segmentima, ali se nadam da će to konačno dozvati političare pameti“, rekao je Bitići.
S druge strane, direktorka GLPS-a ističe očekivanja da novi izvršni organ brzo deluje, posebno u pogledu međunarodnog predstavljanja Kosova i obaveza prema EU.
„Očekuje se hitan povratak za sto dijaloga na visokom političkom nivou, zatim ratifikacija sporazuma o Planu rasta i sprovođenje reformske agende na koju smo se obavezali, kao i mogućnost korišćenja sredstava koja su namenjena Kosovu. Unutar zemlje postoji niz reformi koje su zapale u ćorsokak i koje zahtevaju hitnu pažnju, a koje su direktno povezane sa onim što se nazivaju fundamentalnim principima EU, kao što su vladavina prava, javna administracija, ali i brojne druge reforme u zdravstvu, obrazovanju i oblastima od značaja za nas“, rekla je Arifi.
U odsustvu izbora nove vlade, državom i dalje upravlja aktuelno rukovodstvo, konsolidovano pre gotovo pet godina. Kao vlada u tehničkom mandatu, ona ima ograničene nadležnosti, što sužava prostor za donošenje odluka i ostavlja Kosovo u iščekivanju formiranja novih funkcionalnih institucija, nakon izbora održanih 28. decembra.
