Status Kosova i dalje je predmet različitih političkih i pravnih tumačenja. Republika Srbija ne priznaje proglašenje nezavisnosti i smatra ga protivnim međunarodnom pravu i sopstvenom Ustavu, prema kojem su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
O pravnim aspektima proglašenja izjasnio se Međunarodni sud pravde, koji je 2010. godine u savetodavnom mišljenju naveo da sama deklaracija nije prekršila međunarodno pravo. Sud, međutim, nije odlučivao o državnosti Kosova niti o pravnim posledicama tog akta, već je to pitanje ostalo u sferi političkih odnosa i međunarodnih pregovora.
U proteklim godinama status i funkcionisanje institucija na terenu menjali su se kroz proces normalizacije odnosa, uključujući sporazume postignute uz posredovanje Evropske unije. Tokom tog procesa veći deo institucija Republike Srbije koje su ranije delovale na Kosovu integrisan je u kosovski institucionalni okvir, uključujući policiju, pravosuđe, telekomunikacije i deo lokalnih uprava, kao i pojedine sektore energetike.
Prema postojećem stanju, u sistemu koji finansira i organizuje Srbija na Kosovu i dalje funkcionišu pre svega zdravstvene i obrazovne ustanove, dok se u javnosti ponovo otvara pitanje njihovog budućeg statusa i mogućih promena u načinu funkcionisanja.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti doneto je 17. februara 2008. godine. Danas, 18 godina kasnije, njegovo tumačenje i političke posledice i dalje su predmet različitih stavova i pregovora.
