Pišu: Arton Hamiti i Dragana Mihajlović
Meta dezinformacija bili su lokalni proizvođači, posebno poljoprivredni i stočarski sektori.
Tvrdnjama da je zemljište zagađeno i da su lokalni proizvodi kontaminirani, narušeno je poverenje potrošača, iako su mnogi od tih proizvoda posedovali međunarodne sertifikate i izvozili su se izvan Kosova.
Jedna od dezinformacija koja je, prema rečima lokalnih proizvođača, narušila poverenje potrošača u mlečne proizvode na Kosovu bila je tvrdnja da lokalne mlekare proizvode uglavnom od mleka u prahu. Vlasnik kompanije Mlekara Sharri, Velji Haljimi, negira ovu tvrdnju, rekavši da to nikada nije bilo istina.
„Propaganda da mlekare na Kosovu proizvode samo mleko u prahu bila je vrlo jaka. To nikada nije bilo istina. Možda je bilo nestašice mleka, ali se proizvodilo onoliko mleka koliko ga je bilo. Sada ga ima dovoljno za celo Kosovo, jer je mnogo krava uvezeno iz Češke ili Austrije“, rekao je Halimi.
On procenjuje da je širenje ove tvrdnje povezano sa tržišnom konkurencijom, sugerirajući da su dezinformacije podstakli uvoznici stranih proizvoda kako bi smanjili poverenje u lokalne proizvode.
„Izvori su raznoliki, ali uglavnom od uvoznika stranih proizvoda. Sve zemlje koje uvoze robu na Kosovo imaju kosovske uvoznike. Njihova korist je da prodaju što je više moguće. Kada se konkurencija lokalnih proizvođača poveća, a nivo njihove prodaje opadne, onda se pravi propaganda da se lokalni proizvodi prave od mleka u prahu“, izjavio je Halimi.
Biznismen Ramiz Keljmendi, vlasnik kompanije „Elkos“, priznaje da propaganda stvara percepcije u javnosti, ali kaže da ekonomski razvoj zavisi od sposobnosti privlačenja investicija.
U javnoj raspravi o trgovinskim odnosima između Kosova i Srbije, biznismen Ramiz Keljmendi, koji je bio i zamenik premijera Kosova, često je prikazivan kao „izdajnik“ zbog uvoza robe sa Srbijom.
Keljmendi je izjavio da njegove kompanije predstavljaju međunarodne firme koje proizvode u susednim zemljama i da problem ne leži u trgovini, već u nemogućnosti privlačenja investicija na Kosovo. Prema njegovim rečima, propaganda i etiketiranje štete poslovnoj klimi i obeshrabruju ekonomsku saradnju.
„Iskreno, ne dajem im mnogo pažnje. Ako niste sankcionisani zakonom, nema sankcija ni razgovorom. Međutim, oni stvaraju mišljenje… Mi smo predstavnici međunarodnih kompanija koje proizvode u susednim zemljama. Ako su Nemci otvorili firmu u Srbiji, to je sposobnost Srbije koja je privukla tu investiciju i naša slabost što je mi nismo privukli“, rekao je Keljmendi.
Predsednik Saveza kosovskih preduzeća, Agim Šahini, smatra da dezinformacije i govor mržnje dolaze uglavnom od ljudi koji ne razumeju važnost ekonomske saradnje.
„Ovo je nasleđena pojava. I dalje postoji mržnja među nekim građanima sa obe strane. Srećom, njihov broj se smanjuje, jer sve više ljudi prihvata realnost da ne možemo živeti sa mržnjom i da je ekonomska saradnja između dve države neophodna“, rekao je Šahini.
Dodao je da preduzeća na Kosovu i u Srbiji nastavljaju saradnju uprkos političkim napetostima.
„Preduzeća sa Kosova sarađuju sa preduzećima u Srbiji i obrnuto. Građani bi trebali slediti njihov primer i razmišljati kao preduzetnici. Njihov cilj nije stvaranje prepreka, već ostvarenje njihovih interesa i osiguranje profita“, izjavio je Šahini.
Čak i kompanija za proizvodnju panelnih i cevnih radijatora „Enrad“ iz Gnjilana, koja izvozi svoje proizvode na srpsko tržište, procenjuje da lažne vesti mogu uticati na ugled i ekonomsku saradnju.
„Da, lažne vesti i dezinformacije mogu stvoriti netačne percepcije i neizvesnost među zainteresovanim stranama. Tačne i proverene informacije su važne za održavanje poverenja, ugleda i održivih poslovnih odnosa“, navodi se u odgovoru kompanije.
Prema navodima „Enrada“, do sada su odnosi sa kupcima i partnerima ostali stabilni zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji, profesionalizmu i poverenju izgrađenom tokom godina.
Ali preduzetnik iz Leposavića, Ivan Vučković, koji se bavi zanatskom proizvodnjom drvenih predmeta, procenjuje da dezinformacije nisu direktno uticale na ekonomsku saradnju između kosovskih i srpskih proizvođača, ali kaže da nedostaje klima koja bi je podsticala.
„Iskreno, nisam se susreo sa govorom mržnje kada je u pitanju preduzetništvo. Ono što je istina jeste da mediji ne stvaraju klimu dovoljne tolerancije za razvoj preduzetništva. Upravo iz tog razloga, kontakti koji se stvaraju su vrlo retki i oslanjaju se uglavnom na lična poznanstva i privatnu saradnju. Mislim da u tom smeru treba mnogo raditi kako bi se stvorila klima koja bi podsticala razmenu roba i usluga i kako bi se u budućnosti jug i sever bolje povezali“, rekao je Vučković.
Dodao je da administrativne prepreke i dalje usporavaju ekonomsku saradnju između preduzeća.
„Moramo raditi na olakšavanju odnosa između preduzetnika. Potrebno je napraviti mnoge promene u smislu administrativnih olakšica. Odluke koje ograničavaju snabdevanje sirovinama, poput zabrane uvoza preko dva granična prelaza na severu, što predstavlja veliki problem za preduzeća u tom području, takođe bi trebale biti ukinute“, rekao je.
Safet Gerdžaljiu, bivši predsednik Privredne komore Kosova, smatra da ekonomska saradnja treba biti temelj odnosa između Kosova i Srbije, dok dezinformacije i govor mržnje samo produbljuju podele i ometaju procese integrisanja.
Prema Gerdžaljiu, model Evropske unije dokazuje da države mogu graditi trajne odnose kroz ekonomske interese, bez obzira na političke ili istorijske razlike.
„Evropsku uniju ne karakteriše ljubav među državama, već ekonomska saradnja. I verujem da takav model, gde ekonomija treba da bude orijentacija približavanja interesa država Zapadnog Balkana, treba da bude i odnos između Kosova i Srbije“, rekao je Gerdžaljiu.
Naglasio je da ako je cilj zemalja Zapadnog Balkana integracija u evropsku porodicu, onda prioritet treba biti jačanje ekonomske saradnje, a ne podsticanje podela putem dezinformacija.
„Vreme je da ekonomija bude prioritet za saradnju jer barikade, dezinformacije i govor mržnje ne ubrzavaju procese integracije“, izjavio je.
Gerdžaljiuje takođe kritikovao način na koji se tretiraju događaji u odnosima Kosova i Srbije, rekavši da pozitivne vesti retko dobijaju pažnju, dok dominiraju izveštaji o negativnim događajima, koji, prema njegovim rečima, hrane nacionalizam i stvaraju ekonomsko distanciranje.
„Najveći greh je što u odnosima Kosova i Srbije dobre vesti nisu vesti, samo loše vesti stvaraju mišljenje. I sve se to pretvara u dezinformacije koje sa obe strane podstiču dozu nacionalizma, dozu revolta i dozu ekonomskog, političkog, socijalnog i kulturnog distanciranja.“ – zaključio je bivši predsednik Privredne komore Kosova.
Uprkos različitim stavovima, na kraju se svi slažu da politička stabilnost, komunikacija zasnovana na činjenicama, pravna zaštita preduzeća i stvaranje povoljne investicione klime ostaju glavni preduslovi za razvoj trgovine, privlačenje investicija i jačanje ekonomskih odnosa u regionu.
Iz analize podataka Carine Kosova za period januar-maj 2026. godine, proizilazi da je Kosovo i dalje imalo dubok trgovinski deficit sa Srbijom.
Tokom prvih pet meseci godine, izvoz Kosova u Srbiju iznosio je 31,68 miliona evra, dok je uvoz iz Srbije iznosio 91,58 miliona evra.
To znači da je Kosovo uvezlo oko 2,9 puta više robe iz Srbije nego što je izvezlo na ovo tržište.
Kao rezultat toga, trgovinski deficit Kosova sa Srbijom za period januar-maj 2026. godine dostigao je 59,9 miliona evra, u korist Srbije.
