Kumanovski sporazum je potpisan na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, nakon 78 dana NATO bombardovanja SRJ i pet dana pregovora. Potpisali su ga general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, general MUP-a Srbije Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.
Na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage KFOR-a. Najveći broj vojnika među njima dolazio je iz zemalja članica NATO-a.
Sporazumom iz Kumanova uspostavljena je kopnena i vazdušna zona bezbednosti, koje su se protezale pet, odnosno 25 kilometara u dubinu teritorije centralne Srbije. Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine. Vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.
Sa povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.
Prema izveštajima državnih medija u Srbiji, 9. juna 1999. je saopšteno da je više od 2.000 ljudi ubijeno, a oko 5.000 ranjeno u napadu NATO na SR Jugoslaviju, koje je počeo 24. marta. iste godine.
Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.
Savet bezbednosti UN je 9. juna 2000. produžio je mandat mirovnim snagama UN na Kosovu, ne obazirući se na zahtev SR Jugoslavije da se te snage povuku.
Sporazumom iz Kumanova predviđen je i povratak određenog broja pripadnika vojske i policije SRJ i Srbije na Kosovo pod određenim uslovima, što je potvrđeno i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Međutim, to nikada nije realizovano.
