O rešenjima iza zatvorenih vrata
Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) kaže da su u Berlinu strane potvrdile svoje ranije odluke.
„Mislim da su sve strane zaključile važnost kontrolisanja procesa u svetlu nove evrposke realnosti koja je nastala posle invazije Rusije na Ukrajinu. To ipak ne znači da se o nekim rešenjima nije pričalo iza zatvorenih vrata, ali mi za te razgovore nećemo da čujemo i možemo samo da nagađamo. Tu novu realnost najbolje smo videli na fotografijama gospodina Lajčaka sa zajedničke večere sa Vučićem i Kurtijem, to je onaj susret koji se ranije aktivno i ciljano izbegavao“, rekao je Marinković.
Sa Marinkovićem se slaže i profesor i politički analitičar iz Prištine Beljulj Bećaj.
„Ništa što je značajno u onom smislu da se nešto opasno ili ohrabrujuće dogodilo. Ja mislim da je to samo drugi oblik nastavka statusa kvo u našim odnosima. Jedina novina je što je po prvi put došlo do susreta između Aljbina Kurtija, Aleksandra Vučića i kancelara Šolca. To je novina koju na neki način treba da razumemo kao ozbiljan začetak nekog novog procesa, pogotovo zbog toga što je pomenut Berlinski proces, za razliku od procesa koji je započeo Aleksandar Vučić sa Edijem Ramom. To je ono što, po mom sudu, može dovesti do nekih kontraindikacija u smislu da će se naći nekakva rešenja koja su u interesu strana koja su u procesu dijaloga“, kazao je on.
Marinković: Srbija za podelu ili brzi ulazak u EU uz priznanje Kosova
Marinković ne očekuje posebna postignuća ni na sledećem sastanku glavnih pregovarača Beograda i Prištine, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija, koji je zakazan za 13. maj.
„To je vrlo kratak period, govorimo o nedelju dana, to je kratak period za značajne promene u procesu koji traje više od deset godina. Ono što jeste verovatno, treba da nastave sa razgovorima koje su započeli na ovom susretu, uključujući tu one razgovore o kojima mi ništa ne čujemo. Susret u tako kratkom roku i na tako visokom nivou meni baš govori da takvi razgovori teku“, kazao je on za RTV Kim.
Prema njegovom mišljenju, za predsednika Vučića kompromis jeste proboj Kosova na liniji reke Ibar.
„To nije tajna. To je jedina strategija koju možemo da vidimo sa njegove strane i to je politika od samog osnivanja SNS-a. Ta ideja i dalje na insistiranje Srbije obitira u diplomatskim krugovima, bez obzira što trenutno nema podršku nekih vodećih diplomatija, pre svega Nemačke“, dodao je Marinković.
Drugi scenario koji bi bio prihvatljiv za Srbiju jeste ubrzani ulazak u EU uz neku vrstu priznanja Kosova, smatra on.
„Samu promenu procesa u politici učlanjivanja gde se imperativ reformi zemalja kandidata podređuje nekim političkim interesima EU, ipak je najavio i Miroslav Lajčak pre nekoliko dana na nekom od foruma na kojem je učestvovao. Mislim da je ta izjava data bez usaglašavanja stavova sa Evropskom unijom. Jednostavno, svaki kompromis koji se Srbiji trenutno nudi vodi ka istom rezultatu, a to je formalno ili neformalno priznanje nezavisnosti Kosova. Pitanje je šta će Srbija i predsednik Aleksandar Vučić dobiti za uzvrat“, naveo je Marinković.
Bećaj: Rešenje kad se završi rat u Ukrajini
Proces rešenja odnosa između Srbije i Kosova, kako ističe Bećaj, biće otežavajući iz razloga što Aleksandar Vučić sada neće imati izbora.
„Kad jedna država nema izbora, mislim da će rešenje biti negativno, odnosno teško za tu državu. Za mene kompromisno rešenje podrazumeva realizaciju osnovnih interesa srpske nacionalnosti na Kosovu u onoj meri koliko se stvara adekvatan ambijent da će prava srpske nacionalnosti na Kosovu biti implementirana. Po mom sudu, to je maksimalan oblik garancije koji podrazumeva i evropski standard“, naveo je on.
Bećaj je dodao da u procesu dijaloga nedostaje međusobno poverenje.
“Mi smo se u ovom procesu koji je počeo 2011. godine malo zaneli, a suština je da se dođe do što bolje normalizacije naših odnosa. Dakle, proces je bio simulacija i ako hoćemo da nađemo nekakav kompromis ja mislim da tu simulaciju treba da promenimo u smislu sadržajnih rešenja koja omogućavaju nacionalnu realizaciju ljudskih prava i sloboda građana koji žive na Kosovu, a koja su u ovoj situaciji dosta diskutabilna“, zaključio je on.
Po njegovom mišljenju, do ozbiljnijih promena u dijalogu će doći tek posle završetka ruske agresije na Ukrajinu.
„Mislim da sa kobnim krajem Putina u Ukrajini počinje početak kraja svih autokrata i da se otvara mogućnost racionalnog rešenja. U ovom kontekstu, mislim da je Vučić lider koji prati taj proces. Ti koraci koje on u zadnje vreme preduzima mi govore da na neki način sagledava situaciju u sukobu koji je odlučujućeg karaktera za sudbinu dijaloga između Kosova i Srbije. Ako se ne dogodi kraj tog sukoba, nećemo doći do konkretnog rešenja u procesu dijaloga“, zaključio je on.
Podsetimo, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je naredni sastanak sa glavnim pregovaračima dve strane u Briselu najavio za kraj naredne radne nedelje.
