Gotovo polovina građana koji su odgovarali na pitanja putem sajta Radio Goraždevca smatra da su političke teme jako zastupljene kada mediji na albanskom jeziku izveštavaju o srpskoj, odnosno mediji na srpskom jeziku o albanskoj zajednici. Nešto više ispitanika smatra da je glavni krivac za to politički uticaj.
Više od 72 odsto onih koji su odgovorili na pitanja ne seća se kada je pročitalo neku lepu vest o srpskoj zajednici u medijima na albanskom, ili o albanskoj zajednici u medijima na srpskom jeziku. Ekonomska saradnja, jednaka prava za sve, povratak i suživot samo su neke od tema koje bi u medijima voleli da vide, čuju ili pročitaju oni koji su odgovarali na naša pitanja.
Prema mišljenju novinarke i glavne urednice portala Kossev Tatjane Lazarević uticaj medija na međuetničke odnose na Kosovu je dosta velik. Ona kao poslednji primer za to navodi izveštavanje o aktuelnoj krizi na severu Kosova.
„Znamo kako izveštavaju tabloidi u Srbiji, najvidljiviji su u regionu, sistemski su struktuisani, nema im premca. Sa druge strane kada govorimo o izveštavanju medija na albanskom, uz najdublje žaljenje svih napada koji su bili protiv kolega Albanaca, moram istaći jednu suštinsku razliku. Videla sam koliko se razlikujemo u izveštavanju mi kao mediji na srpskom, kada izveštavamo o etnički osetljivoj temi u odnosu na njih. Naš pristup se dosta razlikuje“, kaže Tatjana Lazarević urednica portala Kossev, koji je dobitnik nagrade Inicijative za mirne promene (PCI), za serijal emsija „Kako si komšija“, koji govori o suživotu.
Novinar Klan Kosova, televizije kojoj su vlasti oduzele poslovnu licencu za rad, kaže, sa druge strane, da postoje slučajevi da mediji pozitivno pišu o drugoj zajednici.
„Sve ove priče uglavnom su deo projekta koji je finansiran od strane međunarodnih organizacija ili stranih ambasada na Kosovu. Nisu to informacije o jednoj ili drugoj zajednici, to dolazi iz temelja, tačno od novinara“, smatra Besnik Tahiri novinar Klan Kosova.
Iz novinarskih udruženja koja okupljaju medijske profesionalce takođe se slažu da su priče o drugoj zajednici retkost. Predsednik Asocijacije novinara Kosova Džemalj Redža smatra da su u većini slučajeva izveštaji uglavnom etničke prirode.
“Mislim da je retkost u medijima na Kosovu da srpska ili albanska zajednica izveštavaju jedna o drugoj, ili ako se to i desi to je etničke prirode ili rezultat nekih tenzija kao što je bilo skoro na severu Kosova. U svakodnevnici većina medija imaju prioritet da izveštavaju na jeziku zajednice koji je primaran za izveštavanje“, smatra predsednik Asocijacije novinara Kosova Džemalj Redža za Radio Goraždevac.
Da nema dovoljno sadržaja u kojima srpski i albanski mediji pišu pozitivno jedni o drugima, da je kontekst uglavnom politički i da u većini slučajeva uglavnom nije ništa pozitivno, smatra i novoizabrana predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu.
„Nekako mi se čini da postoji izvesna kategorija medija koji to zaista i čine sa stanovišta gradjanskog delovanja, dakle tog društvenog angažovanja, ali ima i onih koji nisu dobronamerni i samim tim podstiču više taj govor mržnje ili negativne emocije jednih prema drugima. To su mediji koji nemaju kredibilitet“, kaže za Radio Goraždevac Ivana Vanovac, novoizabrana predsednica UNS-a na Kosovu.
Jedni o drugima pišu u zavisnosti od toga kakav je trenutan odnos Kosova i Srbije
Novinari su u poslednje vreme previše skoncentrisani na odnose Srbije i Kosova što je iz fokusa sklonilo druge dobre ideje ili informacije koje ne dolaze do izražaja, kaže Besnik Tahiri za Radio Goraždevac.
„Posebno bih izdvojio slučaj vlasnika jednog kafića u Zvečanu koji je 21. maja otvorio vrata svog lokala novinarima koji su bili različitih nacionalnosti u toku sukoba izmedju onih koji su protestovali i KFOR-a. To nije toliko bio prioritet medijima jer se vesti koje se objavljuju zavisno od odnosa Kosova i Srbije“, kaže Besnik Tahiri.
Ružan je rečnik kojim jedni o drugima pišu i ništa pohvalno sa obe strane. Ipak, kada je saradnja novinara na terenu u pitanju, ima manjih pomaka, smatra Tatjana Lazarević.
„Ja pratim detaljno sadržaje na albanskom, u poslednje vreme sam slabije pratila zbog obima posla, ali ono što sam videla kada sam čitala je mene ostavilo devastiranu. Ništa ni pohvalno ni lepo nisam mogla da pročitam, bilo je dodatno zapaljivih tekstova i izveštaja. Što se tiče srpskih medija, svi prorežimski ili hibridni objektivni mediji su takodje bili propagandistički nastrojeni, takodje su koristili ružan rečnik. Na terenu je sada bilo saradnje medju novinarima, ima lepih a ima, nažalost, i loših primera“, kaže Tatjana Lazarević za Radio Goraždevac.
Novinar Besnik Tahiri kaže da bi voleo da vidi više priča o suživotu Srba i Albanaca na Kosovu iz urbanih i ruralnih sredina.
„Izdvojio bih još jedan slučaj koji nije prikazan u albanskim medijima, gde jedan pravoslavni sveštenik iz Leposavića ima dobre odnose sa meštanima sela kod Bistrice. To je jedan slučaj, a voleo bih da se više priča o takvim primerima“, kaže Besnik Tahiri.
Predsednica UNS-a na Kosovu Ivana Vanovac kaže da bi bilo lepo pročitati vest u kojoj se pripadnici većine angažuju da pruže zaštitu manjinskom narodu.
„Prisetimo se sprečavanja izdragdnje minihidroelektrana u Štrpcu, to je odličan primer da ukoliko smo zajedno i imamo zajednički interes, zajednički problem, rešićemo ga daleko bolje. Kada imamo zajednički problem ne gledamo ko pripada kojoj zajednici, mi smo svi ugroženi gradjani. Mislim da bi u tom smeru taj gradjanski pristup trebao više da se potegne, a malo te etničke netrepeljivosti i nacionalne čarke, koje su tu decenijama nažalost, staviti u drugi plan“, kaže Ivana Vanovac.
Džemalj Redža smatra da ima dosta prostora za izveštavanje o drugoj zajednici.
“Mislim da ima puno prostora, posebno u socijalnim temama, da se izveštava o drugoj zajednici. Nadam se da će se to i desiti. To ne zavisi od želje i ideje novinara već se posebno tiče politike redakcije“, zaključuje Džemalj Redža.
