Milan Simonović: Nemamo planove za napuštanje Srbobrana, radimo na očuvanju porodične tradicije

U srcu živopisnog sela Srbobran, gde od ukupno sedam stanovnika srpske nacionalnosti samo Milan Simonović (24) i njegov brat Bogdan (19) predstavljaju mladu generaciju, ova braća iznose svoju priču o životu, izazovima enklave, gubicima svojih najbližih i strastima koje ih hrane. Dok Milan, student master studija na Ekonomskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, deli svoje iskustvo o povratku iz Gornjeg Milanovca, poslu u Osojanu i strastvenom sređivanju automobila, otkrivamo i tragove njegovog putovanja kroz svet borilačkih veština i automobilizma.

Život u Srbobranu je poseban, nas dvojica, brat i ja, činimo srce ovog sela. Iako smo mala zajednica, suočavamo se sa izazovima i gradimo svoju budućnost ovde kaže Milan Simonović.

“Rođen sam u Gornjem Milanovcu, do 2009. sam živeo tamo. Otac je odlučio da se vratimo, deda se vratio ranije 2004. godine, 2006. su mu obnovili kuću. Nama su obnovili povratničku kuću 2009. godine. Počeo sam 4. razred u Osojanu. Živim ovde u Srbobranu kod Đurakovca. Trenutno živimo ovde samo ja i brat. Otac je preminuo u januaru ove godine, majka je 2018. u januaru, baba je 2019. a deda 2013. godine. Trenutno smo tu ja i brat. Ja imam posao, brat nema”, rekao je Milan.

Nemamo planove za napuštanje Srbobrana. Ovde smo sada i radimo na očuvanju porodične tradicije. Budućnost je neizvesna, ali trenutno smo posvećeni ovom mestu i svojim strastima kaže Milan.

“Trenutno smo tu, što kažu ovde nam je sve, ovde nam je i otac i majka i baba i deda. Trenutno ne planiramo da idemo odavde. Sad kakva je budućnost to sve zavisi od vremena kakvo bude. Trenutno smo tu gde jesmo, radimo, radimo brat i ja i imanje, tako da tu smo, nemamo ništa drugo nigde osim ovde”, kazao je Milan Simonović.

Milan dodaje da su automobili su postali naša strast i izlaz iz svakodnevnice. Sređujemo svoje ljubimce, jugo i golf, uz radionicu koju smo sami osnovali. To je naša terapija i način da održimo živim duh porodičnog nasleđa.

“Što se hobija tiče trenirao sam kik-boks i karate dok sam studirao i išao u srednju školu u Kosovskoj Mitrovici. Sada trenutno su mi hobi automobili, da sređujem svoje automobile. Imam jednog juga, ja i brat smo uzeli i golfa tako da ja i brat malo radimo mehaniku i limariju”, kazao je Milan.

Milan dodaje da u poselednje vreme veoma slabo izlaze kada je noćni život u pitanju. Njih fokus je sada najviše na restauraciji starijih automobila.

“Što se tiče mladih osoba u našem selu, a da su Srbi, njih nema. Ima u susednom mestu ali nema u našem selu Srbobran, samo smo ja i brat. Pa u poslednje vreme od kako sam diplomirao i od kako sam završio sa Mitrovicom od marta slabo izlazimo. Nekad-nekad što kažu ako se skupimo, društvo, odemo do Mitrovice ali slabo. Većinu vremena u poslednje vreme provodim trenirajući sam tu, malo ovaj hobi automobilizam i to je to”, rekoe je Simonović.

Od karatea u Gornjem Milanovcu, preko klubova u Mitrovici, do trećeg mesta na trkama auto slalom u Slatini – sportski duh me pratio kroz ceo život. O sportu, gubicima i ponovnim usponima Milan govori sa setom i ponosom.

“Ja sam voleo da probam trke što se mojih autimobila tiče ali je to veoma skupo i nemam pravi automobil za to. Jedan drugar iz Mitrovice, Albanac, mi je tokom dopisivanja predložio disciplinu auto slalom, gde se može voziti i civilno vozilo. Znači zaobilaženje čunjeva, prepreka u što kraćem vremenskom roku. On mi je rekao da to postoji u Slatini na aerodromu, bilo je pred kraj godine. Ja sam otišao svojim jugom, prijavio se za klasu. Vozio sam i osvojio sam treće mesto”, dadaje Simonović.

Milan sa ponosom priča i o medaljama koje je osvajao dok je trenirao u Gornjem Milanovcu I Kosovskoj Mitrovici.

“Pokojni otac i majka su me upisali, pošto sam bio mnogo hiperaktivan dok smo živeli u Gornjem Milanovcu, sa 4 godine na karate. U klubu “Takovo” sam trenirao 5 godina dok se nismo vratili, tamo sam osvojio 2 medalje. E onda nije bilo uslova za trening ovde dok sam bio u Osojanu. Onda sam odlučio kad budem upisao srednju u Mitrovici da ću tamo da nastavim da se bavim karateom. Onda sam počeo u karate klubu “Kosovska Mitrovica”, imam par medalja. Posle kad sam završio srednju hteo sam da malo usavršim sebe pa sam upisao i kik-boks, kik-boks “Kosovska Mitrovica”. Paralelno sam trenirao karate i kik-boks. Osvojio sam dosta medalja”, dodao je Milan.

Osvajanje trećeg mesta na trkama auto slalom predstavlja samo jedan od koraka Milana prema ostvarenju svojih snova, a ovaj mladi entuzijasta planira da nastavi istraživati svet automobilizma i unapređivati svoje veštine. Srbobran možda jeste mala enklava, ali Milan Simonović pokazuje da veliki uspesi mogu proizaći iz srca malih zajednica.