Dok se u ostatku Evrope i sveta razmišljalo o nastavku globalne demokratske recesije i svemirske trke, činjenici da je Indija prestigla Kinu po broju stanovnika, zauzimanju Nagorno Karabaha od strane Azerbejdžana, građanskom ratu u Sudanu, strahovima i mogućnostima u vezi sa veštačkom inteligencijom, kontraofanzivi Ukrajine koja je mnogo koštala a malo rezultata dala, napadu Hamasa na Izrael i globalnom zagrevanju uz temperature koje su oborile sve rekorde, na Kosovu je, iz ugla Srba koji tu žive i rade, u 2023. godini gotovo sve stalo u 24. septembar i malenu Banjsku.
Za kosovske vlasti i većinsku zajednicu na Kosovu od ranog jutra te tragične septembarske nedelje nema nikakve sumnje da se u Banjskoj dogodio teroristički napad za koji je odgovorna država Srbija i njen vrh.
Srbi na Kosovu, a posebno oni na severu, nakon ovog događaja su još jednom na sopstvenoj koži najdirektnije osetili šta znači naći se između čekića i nakovnja.
Banjska pre svega
„Događaj koji je definitivno obeležio 2023. godinu je Banjska“, odgovorila je za Kim radio advokatica Jovana Filipović upitana po čemu će pamtiti godinu koja se uskoro završava.
Da je 24. septembar prekretnica posle koje više ništa na Kosovu nije isto, našoj redakciji je potvrdio i književnik i suosnivač Privatnog kulturnog centra „Akvarijus“ Aleksandar Dunđerin.
„Događaj u Banjskoj je obeležio 2023. godinu na Kosovu. Banjska je promenila sve društvene tokove i bitno ugrozila položaj Srba na Kosovu“.
Slično o proteklom vremenu razmišlja i istoričar Aleksandar Gudžić.
„Događaj koji je obeležio godinu i koji je doveo političku situaciju na ivicu usijanja je događaj u Banjskoj 24. septembra. To je nešto što je na mene ostavilo najveći utisak. Moglo je da eskalira i da se proširi na čitavu teritoriju Kosova“, kazao je on.
Gudžić je naveo i da je bilo sličnih događaja i incidenata u prvoj polovini 2023. godine.
O „široj slici“ 2023. za Kim radio je govorio glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević. Ipak, i on vidi Banjsku kao ključni događaj.
„Godinu su obeležili događaji koji su bili aktuelni čitave godine, kao što su briselski pregovori i sporazumi, a dodao bih tu i poslednje izbore. Svakako da je događaj koji je uticao na živote mnogih ljudi tragedija koja se dogodila u Banjskoj. Izgubljeni životi, to je svakako obeležilo 2023. godinu. Dodao bih još i političku nestabilnost, jer smo imali kosovske Srbe koji su bili van institucija na severu Kosova. Više je događaja koji su obeležili ovu godinu i imali politički i društveni uticaj”, kazao je Dimitrijević.
Izvršna direktorka Nove društvene inicijative (NSI) Jovana Radosavljević nije se odlučila za jedan utisak kada je 2023. godina u pitanju.
„Na Kosovu je 2023.godinu obeležio niz događaja, sazdan na temeljima osvajačkog pristupa Vlade Kosova i, istovremeno, izraženog institucionalnog i liderskog vakuma u srpskoj zajednici. Ovaj pejzaž političkih i društvenih dešavanja dosegao je kulminaciju, čineći nemogućim izdvajanje samo jednog ključnog trenutka”, kazala je ona za Kim radio.
Čega je bilo, a čega nije?
Srbima na Kosovu tokom 2023. godine nisu nedostajale tenzije, krize, razni pritisci, poniženja i nedoumice. Upitali smo naše sagovornike šta im jeste falilo.
„Tokom 2023. godine na Kosovu, najviše mi je falio osećaj sigurnosti. Nažalost, neizvesnost je postala deo svakodnevice kosovskih Srba tokom poslednje 24 godine. Iako smo se suočili s ozbiljnim gubicima tokom protekle godine, zajednica je pokazala izuzetnu rezilijentnost. Međutim, kontinuirana kriza i nerešeni problemi stvaraju ozbiljan izazov, uvode nas u stanje konstantnog kriznog menadžmenta i ograničavaju mogućnost normalnog funkcionisanja“, odgovorila je Jovana Radosavljević.
„U toku 2023. godine, kao Srbinu na Kosovu, najviše mi je nedostajala sloboda i bilo kakav uređen sistem, barem na severu“, kazao je Aleksandar Dunđerin.
O deficitu slobode je govorio i Darko Dimitrijević.
„Većina Srba živi u društveno političkom sistemu koji ugrožava pravo, ljudske slobode i prava. Podsetiću da su mnogi građani Srbi bili hapšeni u ovoj godini koja je skoro iza nas, mnogi su i dalje u zatvorima, a institucije diskriminišu čitav jedan narod. Tako da, definitivno, nedostajalo je slobode i prava pred institucijama“, kazao je on.
Sličnog je mišljenja i Aleksandar Gudžić.
„Problemi koje imaju Srbi godinama na Kosovu, a koji su i ove godine bili aktuelni, jesu kršenje prava, diskriminacija, optužnice i hapšenja“, kazao je on.
Očekivanja od 2024.
I dok su na prethodno postavljena pitanja odgovori sagovornika Kim radija uglavnom slični, njihova očekivanja od naredne godine nisu tako jednoznačna.
„Nadam se i želim politički mirniju i stabilniju 2024. godinu. Bez sukoba, incidenata i nadam se da će sledeća godina biti bolja i u političkom smislu“, rekao je istoričar Aleksandar Gudžić.
„Ulazimo u 2024. s nagomilanim izazovima i ograničenim optimizmom u vezi s voljom političkih lidera da reše postojeće probleme na Kosovu“, kazala je Jovana Radosavljević.
„Naredna godina će biti oblikovana izborima u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, ali i fokusiranjem međunarodne zajednice na aktivna žarišta poput Ukrajine i Gaze. Ovaj preusmereni interes može rezultirati smanjenom pažnjom prema Zapadnom Balkanu u poređenju s prethodnim periodom, što dodatno otežava ostvarivanje političke stabilnosti i mira u regionu“, zaključila je ona.
Aleksandar Dunđerin, sa druge strane, očekuje stabilniju i mirniju 2024. godinu na Kosovu.
„Sada je već čitav politički proces pregovora i bilo kakvih iznenađenja završen“, kazao je on.
Sa njim se ne slažu advokatica Jovana Filipović i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
„Nažalost, ne očekujem politički stabilniju i mirniju 2024.godinu. Usled ovakve retorike, možemo da očekujemo samo pogoršanje situacije“, navela je ona.
„Što se 2024. godine tiče, mislim da neće biti politički stabilna. Imamo aktuelan francusko-nemački predlog. Taj predlog je, zapravo, postao i deo poglavlja 35 u kome je Srbija obavezna da na svom pristupnom putu ka EU poštuje francusko-nemački predlog. Vidimo da su na severu dosta aktuelni problemi gde Srba nema u kosovskoj policiji. Opštinama još uvek rukovode Albanci, postoji velika konfuzija u političkom smislu da li učestvovati, da li ne učestvovati i to će se tako preneti i na 2024. godinu“, naveo je Dimitrijević.
Umesto zaključka
Ova godina na Kosovu je počela tako što je pripadnik KBS-a 6. januara, na Badnji dan, u blizini Štrpca ranio dečaka S.S. (11) i mladića M.S. (21).
Misija, poznata kao KFOR, je krajem novembra ove godine, a nakon više incidenata na severu Kosova uključujući i one u Zvečanu i Banjskoj, brojala više od 4.500 vojnika iz 27 zemalja NATO i partnerskih nacija. Dodatna pojačanja će stizati i naredne godine. Na početku 2023. KFOR je imao oko 3.700 vojnika.
Krajem decembra je Aljbin Kurti najavio da bi sledeće godine mogao da napiše „moderan evropski nacrt“ statuta Zajednice srpskih opština (ZSO) koja je, uz pomoć Evropske unije, dogovorena još u aprilu 2013. godine. Saopštio je i da Milan Radoičić održava sastanke sa srpskom tajnom službom (BIA), da pruža utočište pripadnicima terorističkih organizacija, te da planiraju novi napad.
Ima li, možda, uprkos ili baš zahvaljujući konačno odobrenoj viznoj liberalizaciji za vlasnike kosovskih pasoša ipak mesta i za malo svetlije tonove? Hoće li 2024. eventualno biti više lepih vesti o Kosovu i za Kosovo?