„Кnjiga, za mene lično, znači doživljaj, događaj, iskustvo. Sva saznanja koja imam o svetu, formirana su upravo čitanjem knjiga. One su izlaz u svet i prostor moje slobode“, rekao je za Kim radio pesnik i književni kritičar Žarko Milenković, povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava.
Na Generalnoj konferenciji Unesko-a 1995. godine u Parizu je doneta odluka o obeležavanju Međunarodnog dana knjige sa ciljem promovisanja čitanja, izdavaštva i autorskih prava. Kolevka ovog praznika je u španskoj pokrajini Kataloniji, a brojne tradicije su se održale još od srednjeg veka. Na ovaj datum, 23. aprila, u Kataloniji se proslavlja i Dan Svetog Đorđa (La Diada de Sant Jordi), njenog sveca zaštitnika.
Knjige su sačuvale pamćenje sveta
U digitalnom dobu, knjige i pisani mediji gube na popularnosti, naveo je Žarko Milenković.
„Svedoci smo da se u današnje vreme sve seli na platforme, na mreže. Mediji su, prosto, preuzeli primat što se tiče bilo kakvih saznanja (od informacija od svakodnevnog značaja, politike, preko naučnih, kulturnih i drugih). Što se tiče autorskih prava, upravo se u medijima, na internetu, ona najviše i krše. Ali zamislite da sve stane, da nestane interneta, ne bismo imali ništa, sve to bi se ugasilo i sve naše pamćenje bi nestalo. Stoga, treba imati u vidu da su knjige sačuvale pamćenje sveta i da one to treba i da nastave da čine”, dodao je on.
Prema Milenkovićevom mišljenju, kada gledate film ili seriju, vaš mozak samo prihvata gotove i obrađene doživljaje i događaje. Sa čitanjem, kako je kazao, stvari stoje drugačije:
„Čitanjem se aktiviraju sve ćelije mozga koje su zadužene za prihvatanje i obradu onog pročitanog, te na osnovu toga naš mozak stvara slike. Na taj način, svako od nas može da zamišlja kako izgledaju jasike koje šume u pesmi Milana Rakića, kako izgleda haljina Madam Bovari iz Floberovog romana, kakvu lepotu poseduje princeza Ateh iz romana ‘Hazarski rečnik’, ili, recimo, šta je bio uzrok apokalipse i kraja sveta u romanu ‘Put’, kao i to na koji način doživljavamo njihove odluke, avanture, emocionalni status“, objasnio je on.
Milenković je poručio da je na celokupnom društvu, na roditeljima, profesorima, nastavnicima i učiteljima, pre svega, da mlade usmeravaju na knjigu kao primarni izvor saznanja.
U Narodnoj biblioteci „Gračanica “ knjige za svačiji ukus
Narodna biliboteka Gračanica trenutno ima oko 300 korisnika i uveliko članovi obnavljaju svoje članarine, kazala je za Kim radio direktorica Brankica Kostić.
„Nažalost, u isturenim odeljenjima u Čaglavici i Donjoj Brnjici broj naših korisnika se drastično smanjuje iz godine u godinu. To je nekako i posledica toga koliko ljudi živi u tim selima. U Gračanici ljudi uveliko znaju gde su nove prostorije Narodne biblioteke. Trudimo se da iz vaspitnih, obrazovnih, logopedskih razloga promovišemo knjigu i čitanje “, dodala je.
U Narodnoj biblioteci u Gračanici moguće je pronaći naslov za svačiji ukus. Postoje odeljenja na svetsku, dečju, naučnu i zavičajnu književnost.
„Naš fond je raspoređen po svetskom UDK sistemu (univerzalna decimalna klasifikacija). Veoma lako se snalaze korisnici i zaposleni koji se i dalje školuju i dopunjuju svoje znanje u raspletu biblioteka “, kazala je Kostićeva.
„Za studente i postdiplomce pedagoških i učiteljskih nauka imamo izdvojeni legat profesora Đorđa Jevtića. Imamo istoriju, istoriju umetnosti, prozu, poeziju, dramu. Za studente književnosti imamo izuzetnu ponudu svih književnih kritika“, dodala je ona.
Brankica Kostić je istakla da je knjiga dostupna svima.
„Koliko će biti zainteresovani pojedinci, zavisi od društva, načina života, obrazovanja i interesovanja čoveka“, kazala je i poručila mladima da „čitaju što više“.
„Nemojte prepisivati tuđe navike, sklonosti, ukuse i interesovanja“, zaključila je ona.
Narodna biblioteka „Gračanica“ sa ograncima u Lapljem selu, Čaglavici i Donjoj Brnjici raspolaže fondom preko 33.000 knjiga i više od 27.000 naslova. Tokom 2023. godine u cirkulaciji među čitaocima je bila otprilike jedna desetina od ukupnog broja naslova.