Šta je sa povratkom Srba na Kosovo?

Povratnička kuća u Belom Polju kod Peći (Foto: Kim)
Iseljavanje srpskog stanovništva više od 25 godina nakon ratnih sukoba na Kosovu ne prestaje. O povratku se retko govori, a još ređe se na Kosovo vraća. Uprkos obećanjima ministra za povratak i zajednice Nenada Rašića da će Srbe vratiti u urbane sredine od toga još uvek nema ništa.

Nakon ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga Kfora počelo je iseljavanje srpskog stanovništva. Prema procenama UNHCR-a i drugih međunarodnih organizacija, sa Kosova je tada otišlo između 220 i 250 hiljada Srba. Većina se do danas nije vratila.

Među onima koji su napustili svoj dom je Gordana Đorić. Pokraden i uzurpirani stan u naselju Dardanija napustila je uz pratnju Kfora. Dvadeset i pet godina živi nedaleko od svog grada, u Lapljem Selu u opštini Gračanica.

“Moj slučaj nije toliko strašan s obzirom da sam ja imala ovu kuću ovde u Lapljem Selu. Tako da dolazak u jednu sredinu koja je meni poznata, jer moj otac je odavde, ovde su ljudi koje ja znam i poznajem iz detinjstva i bilo mi je mnogo lakše da ovde nastavim da živim. Za mnoge ljude koji su ostali bez svojih kuća i stanova nije bilo nikakve mogućnosti da se oni vrate i da taj njihov povratak bude održiv”, kaže Goradana Đorić.

Gordana Đorić je 1999. godine napustila svoj stan u Prištini (Foto: Kim)

O povratku u Prištinu ne razmišlja. “Sada sigurno ne. Moram da kažem da Priština više nije moj grad iz razloga što nema ljudi koji su nekada živeli u toj Prištini. Nema mojih prijatelja, nema mojih rođaka. I dalje kad odem u Prištinu, koliko god.. ne govorim o sigunosti, ja se nisam plašila ni ono kad je bilo teško vreme i kad su nas napadali u gradu, ali jednostavno ne osetite jednu ljubaznost koja bi trebala da bude, dal to bilo u prodavnici ili negde drugo“, kaže Đorićeva za Radio Kim.

Šta radi Ministarstvo za zajednice i povratak?

Vlada Kosova je 2004. godine formirala Ministarstvo za zajenice i povratak čiji je glavni zadatak upravo povratak raseljenog stanovništva. Od početka ovu instutuciju vode Srbi, ali nedovoljno uspešno. Za sve ove godine vraćeno je par hiljada ljudi različitih zajednica, izgrađene su im kuće koje su mnogi u međuvremenu prodali i otišli.

Ministarstvo za zajednice i povratak u Kosovu Polju (Foto: Kim)

Aktuelni ministar Nenad Rašić kaže da trenutno ima 1130 zahteva za povratak. Međutim, od toliko zahteva, 90 je potvrdilo da bi se vratilo na Kosovo i oni se nalaze u proceduri. Rašić kaže da je 12 zahteva porodica već predato Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) a da ministarstvo planira izgradnju 17 kuća. Među onima koji žele da se vrate na Kosovo su i Srbi, ali i pripadnici drugih zajendica, poput Goranaca. „Od 90 koji su u proceduri Ministarstva za zajednice i povratak, 60% čine Srbi“, kaže Rašić za Radio Kim.

“Neki od njih se izjašnjavaju da se vrate iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, a ima i onih koji su interno raseljeni i hoće da se vrate tamo odakle su raseljeni. Prema tome, ima različitih vrsta povratnika”.

Rašić kaže da je jedna od bitnijih komponenti povratka ekonomski razvoj. “Mi ćemo faktički ukombinovati to da postoji održivi povratak. Održivi povratak u ovom slučaju znači ne samo pravljenje kuća za nekog određenog dobitnika nego tu je tek početak procesa jer tek dolazi onaj drugi deo koji treba da znači ekonomsko osnaživanje ili mogućnost za apliciranje za projekte koje mi dajemo”.

To ekonomsko osnaživanje znači i zapošljavanje, potvrđuje Rašić, napominjući usvajanje strategije krajem prošle godine. “Ta strategija podrzumeva pod broj jedan – proporcionalnu zastupljenost nealbanaca u javnoj administraciji. Negde od 3.000 do 3.500 radnih mesta u onoj (zakonskoj) kvoti koja nije ispunjena će moći da bude otvoreno za nealbance i na taj način bi neki od povratnika mogli potencijalno da računaju na tu vrstu podrške. Imate drugu, a to je ta ekonomska komponenta koja predviđa taj održivi opstanak uz zahteve koje mi možemo da podržimo, kao što je to poljoprivreda, mali biznisi…”

Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak (Foto: Kim)

Ministar za povratak poručuje budućim povratnicima da znaju “da mogu da računaju na institucionalnu sigurnost, a ne samo podršku u vidu izgradnje kuće”, što je, kako kaže do sada bila praksa.

Zašto se proterani Srbi nisu vratili nakon rata?

Tokom rata na Kosovu iz svojih domova je prognano oko 700 hiljada Albanaca, koji su se posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti i dolaska Kfora vratili u svoje domove. Tada je, međutim, počeo progon srpskog stanovništva, ali se oni uglavnom nisu vratili. Podaci međunarodnih institucija, među kojima i UNHCR-a govore da je Kosovo tada napustilo oko 250.000 Srba. Na činjenicu da se Srbi, za razliku od Albanaca nisu vratili, ukazuje i novinarka i urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević.

“Povratak Srba koji su proterani, koji su napustili Kosovo je pitanje koje se nikada nije postavilo na dnevnom redu, to je kao jedan završen proces. Za svaku pohvalu je i pokazuje u kojoj meri je stradalo i albansko stanovništvo, kada se tako brzo, u naletu vratilo za sedam do deset dana. Mi govorimo o znatno manjem broju srpskig stanovništva koje je proterano u odnosu na albansko, shodno naravno paritetu zajednice, ali nikada nismo govorili o povratku”, kazala je Lazarevićeva nedavno za Radio Kim.

Na pitanje zašto se Srbi nisu vratili nakon rata na Kosovo, ministar za zajednice i povratak ističe nekoliko razloga.

“Za neke je bilo bezbednosno, za neke ekonomsko pitanje, ali ja ću reći šta je bio razlog sa strane ministarstva. Smatram da je ministarstvo od samog formiranja bilo formirano po automatizmu, na silu, 2004. godine kada je formirano bilo je identifikovano da je puno raseljenih i da mora neko da se bavi time i od samog nastajanja postavljeno je tako, kao što kaže naša stara izreka – “Što se krivo rodi, ni bog ne ispravi”, ali tad kad je počelo sa dobrim namerama i dobrim budžetom u to vreme, ali se vremenom razvodnilo zbog toga što smatram da predstavnici, pogotovu ljudi koji su bili zaduženi kao ministri, da su najčešće bili vrlo nedgovorni prema poslu koji su obavljali i da ga nisu radili u potpunosti. Vi imate razna povratnička mesta, odnosno povratnike koji su došli jednom, dvaput i nikada se više nisu vratili”, podseća Rašić.

I Lazarevićeva smatra da resorno ministarstvo u Vladi Kosova nije ispunilo svoj zadatak.

„Nikada nisam mogla da ih doživim ni kao nevladinu organizaciju, jer i nevladine organizacije bi nešto uradile. Ja verujem da su oni šminkali svoje izveštaje i verujem da je tu prošao popriličan fond novca. Ja ne upirem prst u njih i apriori tvrdim da se tu desilo nešto nezakonito, ja samo mogu da primetim da se povratak nije desio, da pilot projekti koje su radili su više bili primeri ad hok slučajeva i to neodrživog povratka“, kaže ona.

Tatjana Lazarević, glavna i odgovorna urednica portala KoSSev (Foto: Kim)

Sa ovakvim stavom se slaže i ministar Rašić, ističući da je institucija podbacila jer nije omogućila povratnicima da budućnost grade na Kosovu. “Kad kažem nepotpun, hoću da kažem da je urađen vrlo šturo, vrlo grubo, misleći ako izgrade koje su često znale da budu vrlo, vrlo skormne, da možete da omogućite povratak, pogotovu opstanak. Političari su s druge strane pokazali da nisu imali ni takta, ni razumevanja niti su bili svesni drugoročne primene njihovih obaveza kao institucija”.

Ambicije i obećanja

Ipak, ministar Nenad Rašić kaže da ima ambiciju kada je povratak u pitanju. “Ja imam ambiciju da, ne samo one ljude koji su raseljeni 1999. ili 2004. godine, nego bukvalno i ove mlade koji odoše zadnjih desetak godina zbog jednog tatalno samoubilačkog delovanja Srpske liste. Šta im nudimo? Pa sve ono što sam rekao, institucionalno poverenje. Ja pre svega želim da oni osete da ono što radimo radimo stvarno kapacitetima koji mogu da daju mogućnost u dugoročnom smislu. Ne ad-hok improvizaciju. Prvo to želim da osete, kroz najlogičnije mehanizme a to je proporcionalna zastupljenost, zapošljavanje”.

Od stupanja na dužnost ,više od dve godine, obećava povratak u urbane sredine, ali ne i kada će se to zaista desiti.

„Kada budemo sigurni da integracija u tim gradovima može biti u potpunosti i u školstvu i u zdravstvu, i u socijalnom smislu, i u ekonomskom. Molim vas, urbani povratak nije samo napraviti zgradu i kažete: „evo vam, urbano su se povratili. Ne, to je mnogo više od toga i zato takvo planiranje mora da bude detaljnije, znatno detaljnije, i saradnja sa opštinama mora da bude mnogo bolja“, kaže on.

Gordana Đorić je skeptična po pitanju povratka Srba u urbane sredine. “Kada bi taj povratak bio održiv u smislu, ne da se samo oslobodi prostor koji je njihov, nego ako im se obezbedi i posao da imaju od čega da žive, mislim da bi se i vratili, jer ne možete da izgubite osećaj za svoje rodno mesto i rodni grad i jednostavno želite da ponovo imate jedan normalan život tamo .Ali to može da se desi ako ima veći broj ljudi, onda bi se već mnoge stvari promenile“, kaže Đorićeva.

Odlazak Srba nakon rata nije prestao. Nakon martovskog nasilja 2004. godne svoje domove je napustilo više hiljada ljudi,a samo u poslednjih deset godina, podaci srpskog civilnog društva govore, da je sa Kosova otišlo još 40.000 Srba.

Na odlazak stanovništva ukazuju i predstavnici vlasti u Beogradu. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković kazao je u oktobru prošle godine da je sever Kosova napustilo 11% stanovništva.