Kako se od nekog ko „jača etničko čišćenje“ dolazi do „spasioca naroda“

Foto: KoSSev
Foto: KoSSev

„Ne sumnjajte u NATO. Spasio je moj narod“ – poručio je Amerikancima kosovski premijer, Aljbin Kurti u prošlonedeljnom autorskom tekstu za Njujork Tajms. Poruke pojačava i u zajedničkom intervjuu sa Veslijem Klarkom juče na CNN. Iako sada druge poziva da ne sumnjaju, pokret kojim upravlja – Samoopredeljenje je prethodnih godina činio upravo suprotno. 

Pokret Samoopredeljenje i sam Aljbin Kurti u posleratnim godinama, odnosno pre dolaska na vlast, neretko su kritikovali Zapad u vezi sa dešavanjima 1999. godine. Bili su kritični i prema ulozi KFOR-a/NATO-a u godinama koje su potom usledile, tj. nakon povlačenja Vojske Jugoslavije i ulaska trupa ove alijanse.

Svoje viđenje NATO bombardovanja jednom prilikom izneli su i u saopštenju naslovljenom „Zašto je NATO intervenisao na Kosovu“.

Tekst koji danas nije dostupan na sajtu vladajuće kosovske stranke, prema navodima medija, objavljen je 2. juna 2010. godine.

Upravo je na ovaj tekst podsetio nacionale.com na godišnjicu početka bombardovanja SR Jugoslavije 24. marta pre dve godine, uz tvrdnju takođe da je tekst uklonjen sa sajta.

Nacionale.com čak piše da je portparol Pokreta Samoopredeljenje, Arljind (Arlind) Manjhuka, prethodno obećao da će ova stranka ponovo objaviti saopštenja koja su uklonjena sa sajta, ali i da se to nije dogodilo.

U godinama pred dolazak na vlast više dokumenata i ostalih informacija uklonjeno je sa oficijalnog sajta Samoopredeljenja, a ima i dokumenata koji su revidiranog sadržaja.

Ukazujući na izjavu kosovskog premijera iz 2022. godine, povodom početka NATO bombardovanja, koje je tada definisao kao „ispravan potez“ Alijanse, Nacionale je podsetio upravo na saopštenje Samoopredeljenja, uz konstataciju da su 2010. godine imali „radikalno drugačiji“ stav i koji se ne poklapa sa sadašnjim Kurtijevim.

Prenoseći delove saopštenja, ovaj medij navodi da je Samoopredeljenje „dovelo u pitanje namere saveznika“.

„…nije toliko važno da li je ova intervencija bila legalna, koliko je važno analizirati zbog čega je ta intervencija zapravo izvršena?! Da li je Kosovo oslobođeno intervencijom NATO-a ili je sačuvan teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije?!“, stoji u saopštenju.

Samoopredeljenje je takođe okrivilo NATO za „jačanje etničkog čišćenja koje su sprovele srpske snage“.

„Ako je intervencija NATO-a izvršena protiv etničkog čišćenja, kako kaže Cvetan Todorov, onda je krajnji rezultat, naprotiv, bio jačanje etničkog čišćenja“, stoji u saopštenju Samoopredeljenja, piše Nacionale.

Seljmanaj: A nekada mu međunarodna zajednica bila veći neprijatelj od Srbije

Promene u stavu nekadašnje opozicione, a sadašnje vladajuće stranke, primetio je i poslanik LDK, Driton Seljmanaj (Selmanaj).

Komentarišući prošlonedeljni tekst za Njujork Tajms, Seljmanaj je parafrazirao Kurtijeve navode o značaju NATO bombardovanja „za oslobađanje Kosova“, da je time „stavljena tačka na užas“ i da je „za intervenciju NATO-a potrebna politička volja velikih sila“.

„Ali, da li možete da verujete da je za onog ko je izneo ovo mišljenje, pre nekoliko godina, kada je bio u opoziciji, međunarodna zajednica bila veći neprijatelj od Srbije“, upitao je poslanik LDK.

On se takođe osvrnuo na tekst, odnosno saopštenje Samoopredeljnja naslovljeno sa „Zbog čega je NATO intervenisao na Kosovu“, pripisujući ove izjave lično Kurtiju.

„Aljbin Kurti 2010: ‘Noam Čomski je u pravu kada kaže da u slučaju humanitarne krize spoljni svet ima tri opcije: da deluje kako bi pogoršao katastrofu; da uopšte ne deluje; i delovati na ublažavanju katastrofe; Kosovo spada u prvu kategoriju’.
Aljbin Kurti 2010: ‘Dok NATO vodi svoj udoban rat iz vazduha, albanski civili su ostavljeni na milost i nemilost srpskih vojnih i paravojnih snaga tamo dole na zemlji’.
Aljbin Kurti 2010: ‘Nije bilo odobrenja UN za NATO bombardovanje, iako neki smatraju da se uz odobrenje Rezolucije 1244 NATO bombardovanje zapravo odobrava’“.

I ovaj poslanik tvrdi da su „izjave izbrisane sa interneta“, ali Kurtiju poručuje da „ne može da izbriše mrlje sa lica“.

Poslanik LDK je ujedno objavio skrinšotove saopštenja sa sajta Samoopredeljenja.

U tekstu iz 2010. godine poručuje se da NATO nije „intervenisao da bi oslobodio Kosovo“, već da bi Srbiju primorao da prihvati mirovni plan.

„Na kraju krajeva, nije toliko važno da li je ova intervencija bila legalna, koliko je važno analizirati zbog čega je ta intervencija zapravo izvršena?! Da li je Kosovo oslobođeno intervencijom NATO-a ili je očuvan teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije?!…Intervencija NATO-a nije izvršena da bi se oslobodilo Kosovo, već da bi se srpska strana primorala da prihvati mirovni plan, a taj plan je ne samo garantovao da će NATO imati slobodno kretanje po celoj SRJ, već je garantovao i zaštitu integriteta i teritorijalnog suvereniteta Jugoslavije (cilj je bio očuvanje međunarodnog mira i stabilnosti)“, navodi se u tekstu koji je objavio poslanik LDK.

I dok sada Kurti poručuje da je NATO „spasio“ njegov narod, u tekstu Samoopredeljenja od pre 14 godina se navodi da Alijansa „nije bila toliko zabrinuta za odbijanje oružanog napada srpskih snaga na albansko civilno stanovništvo“.

„To dokazuje i izjava generala Veslija Klarka, vrhovnog komandanta NATO-a tokom bombardovanja na Kosovu, koji kaže da je eskalacija nasilja i zverstava srpskih snaga nakon početka NATO bombardovanja bila potpuno predvidljiva“.

Samoopredeljenje čak tadašnje delovanje NATO-a, prema objavljenim delovima teksta, poistovećuje sa pogoršanjem katastrofe.

„Stoga je Noam Čomski u pravu kada kaže da u slučaju humanitarne krize spoljni svet ima tri opcije: da deluje kako bi pogoršao katastrofu; da uopšte ne deluje; i delovati na ublažavanju katastrofe; Kosovo spada u prvu kategoriju jer se deportacija oko milion ljudi desila nakon početka NATO intervencije i velika većina ubistava nad civilima su se dogodila nakon početka NATO intervencije“.

„KFOR – Veliki brat“

Osim što su kritikovali Zapad povodom dešavanja 1999. godine, Samoopredeljenje i sam Aljbin Kurti, bili su kritični prema ulozi KFOR-a/NATO-a u godinama koje su potom usledile, odnosno nakon ulaska trupa na Kosovo i istovremenog povlačenja Vojske Jugoslavije.

Štaviše, osim što su zastupali stav da međunarodne misije odu sa Kosova, pre svega UNMIK i EULEX, oni su i dodatno KFOR prozivali za pristrasnost u svom postupanju.

Primera radi, u jednoj od kampanja, koju je Samoopredeljenje vodilo takođe 2010 godine, poručili su, gotovo pre tačno 14 godina (14.jula):

„KFOR vas posmatra. Čak i ako imate intimne sesije sa svojim partnerom kao u reklami. On je svuda. I dolazi helikopterom. Gleda te dogledom. On je Veliki brat. Iako je manje strukture sada, KFOR je brži nego ikad. KFOR brine o vama do najsitnijih detalja. Vidi drvo, ali ne vidi šumu. Ako organizujete miting negde u zabačenom selu Kosova, KFOR će biti iza vas. Ali kada Srbija spali granice Kosova, KFOR zapušava uši. Ne vidi i ne čuje, kao noj. KFOR-u nije svejedno kada paralelne strukture Srbije zaposednu sudove na severu. Čak ni kada bacaju ručne bombe i pucaju iz kalašnjikova da spreče Albance da tamo grade svoje porušene kuće. KFOR vas ponekad posmatra i sluša. Zavisi. Ako ste Albanac, on se ponaša kao Veliki brat. Ako ste paralelna struktura Srbije, onda deluje kao partner. Sva oglašavanja KFOR-a su upućena samo Albancima. Čak i ona gde su prikazani mišići. Ponekad su upućeni obema stranama – mački i psu. KFOR je čuvar Kosova koji ga je pretvorio u zoološki vrt. KFOR je za stabilnost regiona. Stabilnost koja zahteva razoružanje Albanaca i toleriše militarizaciju Srbije. To je stabilnost Rezolucije 1244. Stabilnost postojećeg stanja. Stabilnost slabih, siromaštva, stabilnost rasprodaje kosovske imovine. Ali, prema KFOR-u, trebalo bi da ostanete mirni. Ne radi to. Zato što Veliki brat gleda!“

Na njihovom oficijelnom sajtu, u rubrici Dekonstrukcija, na kako su izlistali uobičajena pitanja Samoopredeljenju u vreme dok je još bio opozicioni pokret, na pitanje „Kako možete sa Srbijom bez prisustva KFOR-a?“, odgovorili su:

„KFOR je na Kosovu upravo zato što ne dozvoljavaju našu vojsku. Kosovo treba da ima svoju vojsku. KFOR nije tu da se suprotstavi Srbiji, jer da jeste, onda ne bi dozvolio paljenje granica Kosova 19. februara 2008. Vojska Kosova nikada ne bi dozvolila ovakvu agresiju na teritorijalni integritet naše zemlje. Kosovski političari se varaju kada kažu da Kosovo ima partnerstvo sa NATO-om. Bez vojske Kosovo ne može imati partnerstvo u NATO-u. Jer NATO ne može imati partnerstvo sam sa sobom! KBS nije vojska. To je humanitarna agencija KFOR-a. Ali partnerstvo zahteva dve vojne strane“.

U odgovoru na drugo pitanje „Zašto ste protiv stvaranja multietničkog Kosova“, posredno su odgovorili i nekadašnjem komandantu KFOR-a Ivu de Kermabonu:

„Jer Kosovo treba da bude država većinskog albanskog naroda i svih ostalih manjina. Ako se Kermabonu toliko sviđa, zašto svoju Francusku ne učini multietničkom? Ako je multietničnost veoma moderna, a nacionalna država veoma primitivna, zašto je to samo za nas, a ne za sve. Multietničnost kao fenomen nije nameravani kredo, već činjenična realnost. Kosovo je nacionalno veoma homogeno. Politički i pravni sistem mora odražavati volju naroda i interese građana. Na ovoj državi je da garantuje sva evropska prava nacionalnih manjina“.

Više puta su naznačavali, kao i sam Kurti da je na Kosovu „previše stranaca“, te da Kosovo zbog međunarodnih misija „nije suvereno“, da su mu stranci „nametnuli“ ustav i simbole i da narod Kosova ne odlučuje slobodno o svom uređenju.

Odgovori na pitanja u rubrici Alternativa/Dekonstrukcija su inače, među onim ređim informacijama koje su preostale izvorno i dalje na ovom sajtu

A nakon dolaska na vlast?

Pokret Samoopredeljenje bio je u opoziciji ukupno 14 godina, odnosno od svog osnivanja 2005. godine pa do 2019. godine.

Tada je njegov lider formirao vladu sa LDK. Ova vlada je, međutim, bila kratkog daha. Kurti se na premijerskoj poziciji zadržao svega nešto više od 50 dana.

On se, međutim, ubrzo tamo vratio. Već marta 2021. godine ponovo postaje premijer, a tada se njegova retorika prema zapadu, uključujući i NATO-u sve više menja.

Kosovski premijer više „nema sumnje da je NATO vojna intervencija zaustavila genocid“.

„Vojna intervencija NATO-a zaustavila je genocid Srbije nad našim narodom, mi smo uvek i zauvek zahvalni“, kazao je Kurti 12. juna prošle godine, na godišnjicu ulaska NATO trupa na Kosovo.

Sa sličnim navodima izlazio je u javnost i na drugim godišnjicima, odnosno događajima posvećenim dešavanjima 1999. i NATO bombardovanju u prethodne četiri godine.

Kurti sve lepše reči za NATO izgovara posebno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu februara meseca 2022. godine.

Prištinski aparat predvođen Kurtijem tada započinje intenzivnu kampanju lobiranja sa zahtevom da se Kosovu što pre omogući da postane član Partnerstva za mir, a potom i NATO-a, uz svakodnevno predstavljanje Srbije kao „satelita Rusije koji će da proširi sukob na Zapadni Balkan“.

„Ne postoji ništa što bi Rusija i Srbija želele više od toga da prošire sukob iz Ukrajine na Zapadni Balkan. Vaša svrha je naša svrha, vaša borba je naša borba“, naveo je febrara prošle godine Kurti u pismu ukrajinskom predsedniku, Volodimiru Zelenskom.

On je tada NATO alijansu predstavio Zelenskom kao „zaštitnika od genocida Srbije 1999“, pozivajući Zapad da zaštiti Ukrajinu od „ruskog genocida“.

Kurti tokom svog drugog mandata ujedno nije propuštao priliku da stranim medijima za koje je i najčešće govorio, Srbiju predstavi kao stranu koja želi da pokrene novi sukob, uz konstatno optuživanje Miloševića za genocid.

To je učinio poslednji put zaključno sa jučerašnjim danom.

„Kremlj i Beograd istorijski, kulturno i politički, ali takođe i operativno istorijski – imitiraju jedno drugo i zato smo veoma zabrinuti, jer je u interesu Kremlja da konflikt dalje proširi u Evropu svojim proksijima, a Srbija je na Balkanu hegemon i u isto vreme ruski proksi“, kazao je Aljbin Kurti u intervjuu za CNN.

Od zapadnih saveznika zatražio je da se Srbija „pritisne“ kako bi uklonila „48 aktivnih operativnih baza oko granica sa Kosovom“.

U Vašingtonu je počeo godišnji samit NATO-a, koji se podudara sa obeležavanjem 75. godišnjice osnivanja NATO-a. Tim povodom, u jeku predsedničke trke u SAD-u, Kurti i penzionisani američki general Vesli Klark, koji je i počasni građanin Kosova, sa odlikovanjima, gostovali su kod Kristijan Amanpur.

Od „pogoršavanja katastrofe“ do „spašavanja naroda“

Kurti je „promotersku“ ulogu u korist NATO-a još prošle nedelje vidljivo podigao na viši nivo.

Usred američke predizborne kampanje, u kojoj trenutno dominiraju ocene o prednosti Trampa, koji je poznat po kritikama na račun funkcionisanja NATO alijanse, nad sve više neuverljivim i posustalim Džozefom Bajdenom, u Njujork Tajmsu je objavljen autorski tekst kosovskog premijera naslovljen sa „Ne sumnjajte u NATO. Spasio je moj narod“.

Pokušavao je da uveri američko javno mnjenje u nezamenljivu ulogu NATO-a.

„Pojedinci u Sjedinjenim Državama su umanjili značaj NATO-a. Mnogi evropski partneri brinu da će nakon američkih predsedničkih izbora u novembru, američka posvećenost Alijansi da oslabi“, poručio je Kurti koji je 2020. godine podržao Bajdena na predsedničkim izborima i pozvao Albance u SAD da za njega glasaju.

Sada, međutim, želi da „podseti svet kako je NATO urezan u kulturni i politički identitet“ Kosova.

Optužujući ponovo Slobodana Miloševića za masakre, silovanja, proterivanja i humanitarnu katastrofu, naznačio je da je „kontinuirano bombardovanje iz vazduha srpskih snaga i položaja od strane NATO-a zaustavilo ovaj horor“.

„Koji pripadnik mog naroda bi mogao da zaboravi prizor slavlja sa kojima su NATO vojnici dočekani? Tokom proteklih 25 godina, dok je NATO pomagao u oslobođenju Kosova i održavanju mira, mi smo zauzvrat izgradili demokratiju kako bi iznutra ojačali ovaj mir“, piše Kurti.

On sada nema sumnju da je od samog početka, „intervencija NATO-a bila humanitarna“ i da humanitarna intervencija „služi i nacionalnim interesima“, koliko god „mi želeli da ih smatramo odvojenim“.

„Prisustvo NATO-a je osiguralo mir i omogućilo nam obnovu. Vojnici su štitili našu granicu, ali su nam takođe pomogli da se zaštitimo, uključujući i kroz formiranje naše vojske, Kosovskih bezbednosnih snaga“, naveo je Kurti.

Na samom kraju pisma govori o vezama Srbije i Ruske Federacije, kao pretnji po bezbednost, odnosno „agresije“. Potom još jednom podcrtava ključnu ulogu NATO-a.

„Četvrt veka nakon njegove intervencije, uloga NATO-a na Kosovu dokazuje da je ta organizacija ključnija nego ikad. Njeni snažni rezultati u zemlji pokazuju da su demokratija i institucionalna podrška koju je ona pomogla da se uspostavi, zajedno sa spoljnim pretnjama koje je sprečila, uspešno održali mir“, poručio je.