O ulozi medija u savremenom društvu, problemu dezinformacija, govoru mržnje, odgovornosti političara i novinara, ali i o tome kako unaprediti medijsku pismenost građana, u podkastu „Čitanje između redova“ govorio je novinar i građanski aktivista sa severa Kosova Zoran Savić.
Prema njegovim rečima, tradicionalni mediji i dalje imaju važnu ulogu u informisanju javnosti, ali moraju da se prilagode navikama publike koja informacije sve češće pronalazi na društvenim mrežama. Istovremeno, smatra da je neophodno sistemski raditi na medijskom obrazovanju građana kako bi bili otporniji na lažne vesti, propagandu i različite oblike manipulacije.
Mladi najčešće informacije dobijaju preko društvenih mreža
Savić ističe da je razvoj medijske pismenosti jedan od najvažnijih odgovora na sve prisutniji problem dezinformacija.
„Novinari, medijske kuće i organizacije koje se bave edukacijom mogu mnogo da doprinesu kroz treninge medijske pismenosti. To je prva i osnovna stvar, posebno kada govorimo o mlađim generacijama koje se danas uglavnom informišu putem društvenih mreža. Pre svega preko TikToka i sličnih platformi koje nude kratke video-formate. Takvi sadržaji često ne pružaju dovoljno informacija i konteksta, ali nose snažne poruke koje mogu da utiču na formiranje stavova. Problem je što iza velikog broja objava ne stoji nikakva odgovornost, a čak i kada se pojedini nalozi prijave i uklone, vrlo brzo se pojavljuju novi“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
On smatra da bi medijska pismenost trebalo da postane sastavni deo obrazovnog sistema.
„To zagovaram više od deset godina. Smatram da bi medijska pismenost trebalo da bude redovan školski predmet, baš kao i drugi važni predmeti. Živimo u vremenu kada je sve teže razlikovati istinu od dezinformacije, a mladi svakodnevno provode sate na internetu. Upravo zbog toga potrebno je da od najranijeg uzrasta nauče kako da proveravaju informacije, prepoznaju manipulacije i kritički razmišljaju o sadržaju koji im se plasira“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
Govor mržnje najčešće dolazi od političkih elita
Govoreći o govoru mržnje u javnom prostoru, Savić ocenjuje da najveći uticaj imaju političari i nosioci visokih funkcija.
„Apsolutno, ljudi koji zauzimaju najviše funkcije najčešće generišu govor mržnje. To možemo videti i kroz političku scenu Srbije i Kosova, naročito tokom predizbornih kampanja. Tada se često koriste poruke koje produbljuju podele i podstiču negativne emocije. Problem nastaje kada mediji nekritički prenose takve izjave ili objave sa društvenih mreža. Na taj način se dodatno širi narativ koji je već unapred osmišljen kao politička propaganda“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
On smatra da mediji ne bi smeli automatski da prenose svaku objavu političara.
„Ne mora svaki tvit, status ili objava političara da postane vest. Ako je očigledno da je reč o propagandi, govoru mržnje ili pokušaju manipulacije javnošću, mediji imaju pravo i odgovornost da takve sadržaje stave u odgovarajući kontekst ili da ih jednostavno ne prenose. U suprotnom postaju deo mehanizma koji političari koriste za širenje svojih poruka“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
Različiti narativi o istim događajima
Govoreći o medijskoj sceni na Kosovu, Savić ukazuje na postojanje različitih interpretacija istih događaja u srpskim i albanskim medijima.
„Istina je jedna, ali je problem što na Kosovu često postoje tri istine. Imate srpski narativ, albanski narativ i međunarodni narativ. Kada analizirate izveštavanje o istoj temi u srpskim i albanskim medijima, ponekad imate utisak da se radi o dva potpuno različita događaja. To se najbolje vidi u izveštavanju o krizama, političkim tenzijama ili događajima iz prošlosti. Građani koji prate samo jednu stranu često ostaju uskraćeni za širu sliku i potpuni kontekst“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
Prema njegovim rečima, upravo je zadatak profesionalnog novinarstva da pruži dodatni kontekst i proverene informacije.
„Novinari su jedni od retkih koji mogu da pruže širu sliku događaja. Njihov posao nije samo da prenesu izjavu ili informaciju, već da objasne pozadinu, okolnosti i posledice. Građanima je potreban kontekst kako bi mogli da razumeju šta se zaista događa, a ne samo da budu zatrpani velikim brojem informacija koje često služe kao svojevrsne dimne zavese“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
Tradicionalni mediji mogu da odgovore izazovima digitalnog doba
Iako društvene mreže dominiraju u načinu na koji građani danas dolaze do informacija, Savić smatra da tradicionalni mediji imaju budućnost ukoliko uspeju da se prilagode novim okolnostima.
„Apsolutno je moguće da tradicionalni mediji ostanu relevantni. Imamo primere velikih svetskih medija poput BBC-ja ili Deutsche Wellea koji su se uspešno prilagodili digitalnom dobu i veoma su prisutni na društvenim mrežama. Problem na Kosovu su ograničeni resursi, nedostatak kadrova i finansijska situacija, ali to ne znači da prilagođavanje nije moguće. Potrebno je više ulaganja, više kvalitetnog sadržaja i više prisustva tamo gde je publika“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
Na kraju razgovora, Savić je poručio da je obrazovanje građana najbolja zaštita od manipulacija i dezinformacija.
„Važno je da mladi ljudi koriste prilike za edukaciju, treninge i programe medijske pismenosti. Istovremeno, roditelji bi trebalo da se više uključe u praćenje načina na koji se njihova deca informišu. Ljudi često nisu svesni koliku moć mediji imaju u oblikovanju javnog mnjenja. Upravo zbog toga je neophodno razvijati kritičko razmišljanje i učiti kako da prepoznamo pouzdane izvore informacija“, rekao je novinar i građanski aktivista Zoran Savić.
