Pišu: Arton Hamiti i Dragana Mihajlović
Žrtve sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom u ovim prvim nedeljama bile su bivša
predsednica Vjosa Osmani, kao i ministarka Mimoza Kusari-Lila, dok su i druge kandidatkinje
takođe bile žrtve manipulacija.
Poruke u ovim objavama, osim što sadrže neistine, u određenim slučajevima uključuju i poruke
mržnje.
Krivični zakonik Kosova predviđa podsticanje mržnje kao krivično delo, ali iz Policije Kosova
potvrđuju da do kraja aprila 2026. nisu imali prijave za podsticanje mržnje korišćenjem veštačke
inteligencije.
Organizacije koje se bave zaštitom prava žena upozoravaju da je digitalno nasilje poslednjih
godina dovelo žene u centar napada, posebno one koje su uključene u procese donošenja odluka.
Prema Adelini Beriši iz Mreže žena Kosova, žene, posebno one sa uticajem u javnom i
političkom životu, sve češće se suočavaju sa različitim oblicima digitalnog nasilja, uključujući
manipulaciju slikama, „deepfake“ tehnologije, ucenjivanje i seksistički govor u onlajn prostoru.
“Kosovo ima nedostatke kada je reč o regulisanju onlajn nasilja u svom zakonodavstvu“, izjavila
je Beriša, dodajući da su tokom 2024. godine predložene izmene radi uključivanja sajber nasilja
u Krivični zakonik.
Prema njenim rečima, ovi predlozi obuhvataju kriminalizaciju različitih oblika onlajn
zlostavljanja, kao što su sajber proganjanje, podsticanje mržnje i širenje intimnih fotografija bez
pristanka, uključujući i sadržaje kreirane pomoću veštačke inteligencije.
“Ovaj predlog predviđa kriminalizaciju različitih oblika onlajn nasilja, kao što su sajber
proganjanje, podsticanje mržnje, širenje ili manipulacija intimnim fotografijama bez pristanka,
objavljivanje ličnih podataka i drugi oblici digitalnog zlostavljanja“, rekla je ona.
Meta napada bile su i brojne druge žene na javnim funkcijama. U tim napadima iznete su
beskrupulozne tvrdnje, korišćene kako bi se one omalovažile i kako bi im se onemogućilo da
budu istinski zastupljene. “Tako da je, nažalost, veštačka inteligencija prisutna i u tome“, kaže
Aleksandar Blagić iz Inovativnog centra u Gračanici.
Psiholog Mirjana Smilić primećuje da sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije, nažalost,
može delovati veoma uverljivo. Žrtve ovakvih napada mogu ispoljiti simptome stresa, nesanice i
razdražljivosti. Psiholozi upozoravaju da često može doći i do privremenog ili trajnog povlačenja
iz javnog života.
„Sve to može dovesti do narušavanja samopouzdanja. Mogu se javiti i dugoročne posledice.
Ukoliko se situacija ne rešava na zdrav način, može doći do hroničnog stresa, anksioznosti,
depresije, pa čak i simptoma sličnih posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP)“, upozorava
psiholog Mirjana Smilić.
Prema rečima inženjera sistema i veštačke inteligencije Enisa Hisenija, platforme za zatvorenu
komunikaciju, poput Telegrama, stvaraju povoljniji teren za širenje problematičnih sadržaja zbog
visokog nivoa anonimnosti i ograničenja koja postoje u institucionalnom nadzoru.
On ocenjuje da, za razliku od drugih platformi koje su razvile mehanizme saradnje sa državnim
organima i regulatornim institucijama, Telegram funkcioniše sa zatvorenijim pristupom, što
otežava suzbijanje štetnih sadržaja i identifikaciju njihovih izvora. Prema njegovim rečima,
upravo to činu platformu povoljnim kanalom za širenje materijala vezanih za dezinformacije,
manipulacije i sadržaja generisaniog pomoću veštačke inteligencije.
„Telegram je komunikaciona platforma sa posebnom specifičnošću koja je izdvaja od drugih
platformi. Sakrivanje identiteta je veoma lako, a najvažniji deo jeste nedostatak globalnog
institucionalnog pristupa ovoj platformi. Za razliku od drugih platformi, koje omogućavaju saradnju sa institucijama zapadnih država, Telegram ne pruža takvu podršku zbog političkih
podela, jer je u ovom slučaju poznat kao ‘ruska’ platforma“.- izjavio je on.
Kada je reč o tehnologiji AI, zaštita uvek mora biti polazna tačka. On ističe da postoje različiti
programi za identifikaciju sadržaja kreiranih pomoću veštačke inteligencije, ali inženjer sistema i
veštačke inteligencije, Enis Hiseni, smatra da glavna odgovornost za zaštitu od dezinformacija
generisanih uz pomoć AI ostaje na pojedincu, koji treba da izbegava apsolutne stavove i da bude
otvorenog uma prema informacijama koje prima.
Prema njegovim rečima, u budućnosti najefikasnija zaštita od dezinformacija neće dolaziti
prvenstveno od platformi ili tehnologije, već od sposobnosti samog pojedinca da analizira i
razume različite narative koji kruže digitalnim prostorom.
On naglašava da će pažljivo proučavanje slučajeva i konteksta biti ključni faktor za razlikovanje
istinitih od neistinitih informacija. Takođe, prema njegovom mišljenju, razvoj veštačke
inteligencije stvoriće situaciju u kojoj će ljudi lako poverovati netačnim informacijama, dok će
istovremeno dovoditi u sumnju i informacije koje su tačne.
Kosovo ima Nacionalnu strategiju za sajber bezbednost 2023–2027. Ovaj dokument od
strateškog značaja pomaže u uspostavljanju pristupa sajber bezbednosti, zasnovanog na ciljevima
i prioritetima koje treba ostvariti u određenom vremenskom roku.
