Situacija je veoma teška. Veoma sam zabrinut. To ne krijem. Ukoliko ne budemo uspeli da deeskaliramo situaciju, onda ćemo očekivati posledice a ja mislim da to sebi ne smemo da priuštimo, poručio je Miroslav Lajčak.

Zabrinut je i Gabrijel Eskobar: „Ovo ima potencijal da postane regionalni sukob“.

Na potezu je prvo kosovski premijer da povuče gradonačelnike i policiju, u suprotnom, SAD i EU su spremne da odmah reaguju pokretanjem mera kojima se zaustavljaju  evroatlantske integrcije.

Ipak sigurni su da će se dvojica lidera odazvati skorašnjem susretu u Briselu, čiji se datum još uvek utvđuje, za kada očekuju od njih da dođu sa odlukom da deeskaliraju krizu na Severu.

Iako nema priznanja, Ohridski sporazum je pravno obavezujući u kojem su se dve strane obavezale na normalizaciju odnosa na miran, očekivan i konstruktivan način i niko ne treba da ima sumnju o tome.

Takođe, od obeju strana se zahteva da se uzdrže od jednostranih akcija,  kojima se direktno podižu dalje tenzije, te je i Vučićeva najava za 28. jun jedna od njih koja se tako sagledava. Svakako je Kurti taj koji mora povuče prvi potez za plan od tri tačke hitne deeskalacije Severa.

I u intervjuu za Atlantic Council Lajčak i Eskobar odgovarali su na pitanja o „fašističkoj miliciji“, pre nego su joj i skrenuli pažnju da se bilo generalizacijom na sve stanovnike Severa, bilo odabirom takvih naziva ne doprinosi pomirenju.

Značajno vreme novinarka je potrošila na uporna pitanja o onome što albanska i deo zapadne javnosti percipiraju kao kao blag stav prema Vučiću i tvrd prema Kurtiju, a što je Eskobar ponovo demantovao uz primere da SAD 15 godina i ovih 90 dana sve rade u prilog Kosova a protiv nastojanja Srbije.

„Zapravo je suprotno. Sve što od Kosova tražimo je tesna koordnacija“.

Konačno, iako SAD imaju određenu zabrinutost odnosom Srbije sa Rusijom, ali dok sa Srbijom rade na rešavanju tih pitanja, neće groziti regionalnu stabilnost, što uključuje da SAD ne dozvoljavaju „promenu granica“ prema Crnoj Gori ili Kosovu.

Američko-evropski dvojac govorio je juče vidno zabrinut u studiju Atlantic Council-a u Vašingtonu.

Evropski posrednik navodi da su ljudi od 26. maja na ulicama Severa, uz policiju i KFOR i već nekoliko incidenata.

Ponavlja već duže od tri nedelje da je prvi prioritet deskalacija.

„Da sa ljudi uklone sa ulica i da se vrati dijalogu. A deo normalizacije je i da se raspišu novi izbori sa učešćem Srba na njima, bez uslovljavanja. Ukoliko ne budemo uspeli da deeskaliramo situaciju, onda ćemo očekivati posledice a ja mislim da to sebi ne smemo da priuštimo“.

Američki izaslanik kaže da je to razlog zbog kog SAD posebno sada mi podržavaju napore Evropske unije, čiji je to posao.

„Te su zemlje u Evropi i njihova inspiracija je da budu deo Evrope. Dok normalizuju odnose oni usklađuju svoje sisteme sa EU“, poručio je Eskobar.

Kaže da SAD, kao najveći podržavalac Kosova, želi da oni uđu u EU i NATO, podsetivši na to da je i to proces u Evropi – zbog pet članica koje kosovsku nezavisnot ne priznaju.

„Ali i to ne znaći da smo pasivni posmatrač, već da aktivno podstičemo obe strane da sednu za sto i fokusiraju se na dijalog, ali i da se potrude da ostvare aspiracije koje smo imali posle poslednjeg Ohridskog sporazuma“, kazao je američki diplomata.

Govoreći o kosovskim policajcima koji se trenutno nalaze u pritvoru u Srbiji i gde im je određen jednomesečni pritvor, Eskobar i Lajčak smatraju da je potrebno da se oni hitno oslobode.

Na pitanje novinarke da li postoji rok upućen Srbiji za to, Eskobar kaže da SAD žele da se to dogodi „odmah“.

„Da li su oni oteti ili su se našli svojom greškom na srpskoj teritoriji, nisu imali nameru da budu tamo. Samim tim, trebalo bi da se odmah vrate njihovim porodicama“, dodaje američki diplomata.

I Lajčak deli isti stav.

Novinarka koristi „fašistička milicija“, diplomate joj skrenule pažnju

Na pitanje novinarke Atlantic Council kako su „SAD odgovorile na zabrinutost premijera Aljbina Kurtija o prisustvu fašističke milicije na Severu, koja napada novinare i vojnike KFOR-a“, Lajčak je odgovorio:

„Nema sumnje da je 29. maja, videvši scene iz Zvečana, bilo radikalnih elemenata. Bilo je ljudi koji došli sa ciljem da povrede, možda čak i da ubiju. Bili su naoružani, imali su bombe. Imali su svrhu da stvore nasilje, a za to nema opravdanja“.

Moraju se naći pred licem pravde, dodao je.

Međutim, istovremeno je naglasio da se ne sme nametati kolektivna krivica Srbima.

„Ako bismo primenili princip kolektivne krivice na sve Srbe koji tamo žive, onda moraju svi da budu obeleženi. Ne možemo da kažemo da 45,000 kriminalaca žive na Severu. Moramo da utvrdimo ko su bili ti koji su počinili ta krivična dela, za šta treba da se procesuiraju“

Sa druge strane, naglasio je, mora se raditi i pomoći onim Srbima koji žele da žive normalnim životom.

Međutim na ponovljeno pitanje novinarke o „fašističkoj miliciji“, zapravo da prokomentariše to što su, kako je ona predstavila, SAD više osuđivale slanje trojice novih gradonačelnika na Sever, nego što ih je osuđivala (fašističku miliciju, prim.red.), Eskobar ju je prekinuo:

„Ne možete njih da nazovete fašističkom milicijom, sve stanovnike Severa. To zaista ne pomaže u stvaranju atmosfere pomirenja“.

Potom je ponovio da su SAD prihvatale poteze kosovske vlade da se izbori održe jer je bilo potrebe za njima, ali nisu da se zgrade na silu preuzimaju.

„Međutim, Vladi Kosova smo rekli da ne zauzima opštinske objekte na silu. Mi nećemo dovesti u pitanje njihov legitimitet, ako budu radili sa nekog drugog mesta“, naglasio je u prvom delu ovaj diplomata.

„Rekao sam to pre, ponoviću i sada. U federalnoj sam vladi od svoje 19. godine. I viđao sam kako vlada napušta svoje zgrade zbog uragana, poplava, požara, kovida, čak i demonstracija, i niko nikada nije doveo u pitanje legitimnost američke vlade“.

Stoga, SAD neće postavljati sa te strane pitanje legitimnosti gradonačelnika ukoliko se izmeste, dok je istovremeno pozvao ljude da ne podgrejavaju tenzije.

Sa druge strane, kaže da su SAD jasno naglasile da svako ko je napao KFOR i KP – mora da snosi posledice, ali i da:

„Isto tako mi je komandant KFOR-a kazao kazao da su 90 odsto ljudi bili mirni demonstranti. Ne možemo da prilepljujemo izraz fašistička rulja svim stanovnicima Severa. To zaista ne pomaže u stvaranju atmosfere pomirenja“.

Novi lokalni izbori na Severu zavise od političke volje i za sada nema određenog roka, kada će se oni održati, poručio je u ovom intervjuu Miroslav Lajčak.

„Oni zaista zavise od političke volje. Moramo da pozovemo da se oni održe što pre. Postoje i ustavne procedure koje se moraju poštovati. Bilo da gradonačelnici daju ostavke ili da se smene, preko peticije. Ali to mora da se dogovori. Niko ne želi rešenje koje će biti izvan regulative na Kosovu“, naglasio je.

„U ovom trenutku nema političke volje da se ide na prevremene izbore“, naglasio je izaslanik SAD.

Retorika je svakako jaka, ali Lajčaka ona ne brine mnogo.

Nismo do sada imali slučaj da oni koji dobiju pozive i odbiju da dođu u Brisel

A samo par sati nakon što je, sada i srpski predsednik Aleksandar Vučić, postavio nekoliko uslova za odlazak na krizni sastanka u Brisel, Lajčak poručuje da veruje da će se on, kao i kosovski premijer – sastanku odazvati.

„Nije bilo slučajeva da lideri odbiju da idu u Brisel. Samim tim, nisam zbog retorike previše zabrinut. Oni će doći. Radimo na utvrđivanju datuma, ali reći Ne pozivu EU bio bi vrlo ozbiljan i vrlo negativan čin“, poručio je Lajčak, dodajući: Sastanak će uslediti“.

Međutim, ono što je „ekstremno važno je deeskalacija“.

Ne možete imati proces normalizacije, sve dok imate stotine, ako ne i hiljade ljudi na ulicama

„Prvi je korak da se dozvoli da se ljudi vrate u normalan život, a da se policija i KFOR povuku. Posle toga moramo da dogovorimo datum izbora, kao što sam rekao u skladu sa zakonodavstvom, i da se vratimo na dijalog“.

„Ili ćemo imati dijalog i dogovoreno rešenje, ili sukobe, a samim tim i jednostrane poteze sa obe strane i u tom slučaju idemo u pravcu ozbiljne eskalacije i nasilja“.

Sa strane SAD, Eskobar poručuje da ono što očekuju od Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija jeste da „bezuslovno prihvate evropske plan“.

„Ne da predstavljaju sopstvene planove, prihvatili su ovaj plan. Nema druge opcije, osim kroz deeskalaciju i povratak u dijalog. I ono što moram da kažem je da je evroatlantska zajednica veoma ujedinjena u tome“.

Dakle, „ideja da će jedan od dvojice lidera postavljati uslove na plan koji je EU pažljivo sastavljala, u koordinaciji sa SAD-om je nepromišljena“, naglasio je Eskobar.

Na pitanje šta ako Kurti ne promeni svoj stav, Lajčak kaže da je siguran da u njegovom interesu nije da „neko strada“. I pri tom, veruje da je Kurti demokrata.

„Kad postoji volja, postoji i način. Ne verujem da eskalacija i rizik daljeg nasilja, čak i ubistva ljudi je u interesu premijera Kurtija. Ja zaista verujem da je on demokrata i da veruje u vladavinu prava. A ja verujem u dijalog, kao nešto što je dogovoreno od obe strane“.

Na pitanje šta ako Vučić kaže ne odlasku, Lajčak je takođe prekinuo novinarku uz opasku da ne spekuliše.

Kao što sam kazao, nikada nisu rekli ne, niti verujem da će reći ne

Veruje da će i Kurtija i srpskog predsednika u Briselu videti „vrlo skoro“, ali i da kada dođu – dođu opredeljeni za rešenje, iako će to biti ponovo upravljanje krizom.

Iz takve vrste dijaloga su bili izuzeti sastanci 27. februara i 18. marta, upravo kada su se strane saglasile oko dva ključna sporazuma. Iako je, kako Lajčak potvrđuje, bilo elemenata upravljanja krizom, to su ipak bili sastanci o normalizaciji.

Iljda Tare je postavila pitanje i o tome – da li je Ohridski sporazum mogao da bude jači, u odnosu na informacije da je inicijalno predlog EU „bio mnogo ambiciozniji“, sa 18 tačaka na tri strane, na šta je Lajčak odgovorio da jeste, ali i da strane ne „teraju da pregovaraju sa uperenim oružjem“, te da su se složili oko 12.

„Bilo je nemoguće da se dovore oko preostalih 6, zbog toga smo predložili drugi dokument, koji je konačno usvojen, koji nema sve principe ali ima redosled i vremenske rokove“, kazao je Lajčak.

Eskobar dodaje da „izvanredne mogućnosti“ čekaju region, zbog čega veruje da će to hteti nove generacije, ali i da postoje lideri koji žele da to kapitalizuju.

Nasuprot tome, napred se ne može ići u smeru evroatlantskih integracija dok kriza permanentno traje, objasnio je američki diplomata.

O konkretnim posledicama i sankcijama nisu govorili ukoliko se bilo Priština ili Beograd ogluši o dogovor.

„Bilo da je zemlja u pitanju ili političar važno je da budu doživljeni tako da su na pravoj strani istorije i da budu u takvom timu. Ali to nije dovoljno“, odgovorio je Lajčak.

Nije dovoljno biti u pravom timu, a ne igrati loptom

Podsetivši na to da dok je 10 godina bio slovački ministar spoljnih poslova, naglasio je da su uvek slušali prijatelje iz SAD i EU, ukoliko bi imali molbu.

„Slušali smo i radili. Dakle, ne možete da govorite EU, SAD i NATO-u „vi ste svi u krivu, ja sam u pravu.“

„Evroatlantske strukture nisu mogli da budu više jasnije, da ukoliko se zahtev međunarodnih partnera bude o tri take, što uključuje i deeskalaciju i dalje ignorisao, sledeći korak je naravno uvođenje mera. Ovde postoji dinamika, nije bilo samo prvog, ili drugog puta“. 

Eskobar ukazuje na to da nema mogućnosti evropskih integracija kao moguća sankcija, ali za šta naglašava da je u pitanju „izbor“ za ono što su se strane, ili strana učinile.

„Pripremljeni smo da reagujemo vrlo brzo kako bismo sproveli obećanja iz Ohrida, da Kosovo približimo EU, Nato-u, da donesemo još investicija, i na Kosovu i u Srbiji. Ali do tamo ne možemo otići ukoliko ne delimo zajedničku viziju. A bojim se da je ne delimo“.

Tare je i dalje nastavljala da traži odgovore na pitanja o „previše mekom i popustljivom odnosu SAD prema Srbiji, nasuprot ponašanju prema Kosovu.

Sve što su SAD radile proteklih 90 dana, i čak 15 godina je zapravo bilo u korist Kosova, naglasio je Gabrijel Eskobar.

Izlistao je ono što je išlo u prilog Kosovu, a što Srbija želela da SAD učine, od priznanja Kosova, iz Amerike ali i kampanju u svetu da se Kosovo prizna.

„Čak i za ovih 90 dana, Srbija je vršila pritisak da nema izbora na Kosovu, ali mi smo to uradili. Srbija je htela od nas da izbori ne budu legitimni zbog niskog odziva, ali mi smo. Srbija je tražila da gradonačelnicima se verikuje mandat, mi smo ih priznali. Pozivam bilo kog da mi odgovori gde smo tu bili teški prema Kosovu i meki prema Srbiji“.

Ređao je primere uz naznaku da su neke odluke s kosovske strane u odnosu na Srbiju donešene „skoro jednostrano“ – uz napomenu da su od Srbije zatražili uklanjanje barikada, ličnih karata, Saveta Evrope itd., dok sve što od Kosova traže je da tesnije koordiniše i da prizna svoju međunarodno preuzetu obavezu.

Ne mislim da je to bila naša težina na Kosovu, već upravo suprotno

Kriza na Kosovu čitav region stavlja pod reflektore, te se investitori ozbiljno preispituju o svom poslovanju, jer se ceo region pita da li i sta vredi ulagati.

To je pod 1, kaže dalje Lajčak, a drugi element što se EU posebno angažovala.

Lajčak je dodao da postoje tri tačke plana za deeskalaciju, naglasivši da je on sastavljen od strane 27 država članica. Podsetio je i da su Emanuel Makron i Olaf Šolc takođe posvetili ovoj temi svoje vreme tokom samita u Moldaviji.

„Ako je i dalje odgovor – ne, države članice moraju da pokažu uticaj od EU“.

Poručio je da u tom planu prvi potez treba da načini Prištini, odnosno da kažu gradonačelnicima da moraju da rade iz izdvojenih prostorija.

Lajčak je upitan i o Vučićevim navodima da će od Vidovdana 28. juna Srbi mirno preduzeti aktivne poteze u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, što, kako je kazala novinarka, mnogi tumače kao „jednostrano proglašenje ZSO“.

Evropski izaslanik za dijalog obeshrabrio je i poručio stranama „da ne rade ništa jednostrano“.

„Takvi jednostrani potezi vidno povećavaju tenzije i sukobe i nasilje. Platforma je dijalog i novi sporazum. Imamo jasan put ka normalizaciji“.

Govoreći o ZSO, Lajčak je podsetio da je to međunarodno pravna obaveza za Kosovo, nešto što je već dogovoreno 2013. godine, a potom i potvrđeno dogovorom u Ohridu.

„Smatramo da za normalizaciju odnosa mora da postoji formula, koja će omogućiti Srbima da uživaju zaštitu svog jezika i kulture. Ali u okviru zakonskog okvira Kosova, pošto su oni građani Kosova“, kazao je Lajčak podsetivši na modele koje već funkcionišu u Evropi.

Takva ZSO biće zasnovana na najboljim evropskim praksama, 16 modela je ispitano, i nema potrebe ići preko tog broja.

„Hajde da se inspirišemo od onog što funkcioniše i da stvorimo nešto sto nije čudovste već sto će pomoći Kosovu i Srbiji da normalizuje svoje odnose“.

Eskobar dodaje da bi takvo telo trebalo da omogući opštinama sa srpskom većinom da pružaju usluge na srpskom jeziku, ljudima koji govore taj jezik.

I dok je ZSO nešto što se na osnovu Ohridskog sporazuma hitno očekuje od Prištine, od Srbije se, kako je dodao, očekuje da ispuni svoj deo:

„A to je priznanje zastave i nacionalnih simbola Kosova, državnih isprava i ostalo. Uključujući i potrebe Kosova da bude integrisano u evropske i transatlantske strukture“.

Lajčak poručuje da je do kraja ove godine, potrebno finalizovati većinu rada kada je u pitanju Kosovo, a zbog evropskih i američkih izbora.

„Kosovo neće biti u centru pažnje posle nove godine. Možda ćemo posle evropskih izbora biti u potpuno novoj igri i nećemo imati luksuz strateškog strpljenja“, poručio je.