Štampa na nemačkom: „Vučić kupuje vreme, Kurtiju se žuri“

Foto: Preuzeto sa sandzacke.rs

„Zavrteo se đavolji krug odbijanja, otpora i represije, koji ne obećava ništa dobro za budućnost“. Tako, između ostalog, piše štampa na nemačkom o napetostima između Srbije i Kosova, prenosi Dojče Vele.

Miroslav Lajčak, neobavljena posla, odlazi sa pozicije evropskog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine, piše Noje cirher cajtung, uz ocenu da je „jeftino“ optuživati Lajčaka za neuspeh.

„Razlog blokade je drugi: ni Beograd ni Priština nisu spremni da primene sporazum koji im je EU predočila u februaru 2023. godine. Onda je to izgledalo kao iskorak, ispostavilo se kao ćorak“, piše švajcarski list.

Čitaocima se pojašnjava da se sporazum svodio na dve stvari: Srbija „faktički“ priznaje Kosovo, mada ne eksplicitno i Priština konačno, posle jedanaest godina, dopušta Zajednicu srpskih opština i time „ograničenu autonomiju“ kosovskih Srba.

„Vučić kupuje vreme. Nada se da će na jesen Donald Tramp još jednom postati američki predsednik. S njim u Beloj kući računa da će se karte kosovskog pitanja još jednom promešati“, piše švajcarski list. Navodi se da su Trampovi izaslanici 2018. godine podržali „razmenu teritorija“ koju su utanačili Vučić i tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači.

„Nasuprot tome, žuri se Kurtiju, protivniku razmene teritorija. On pokušava da na Severu Kosova sve stavi pred svršen čin. Tvrdim administrativnim merama i policijskim sredstvima u tom delu zemlje sprovodi kosovski suverenitet“, piše list, podsećajući na prestanak „tolerisanja“ dinara i skidanje tabli s ćiriličnim natpisima.

„U očima srpskog stanovništva kosovska državna sila nastupa kao okupaciona sila, jer je do Kurtijevog dolaska na vlast 2021. godine, kosovska država na Severu Kosova bila više cimer nego gazda kuće“, dodaje „Noje cirher cajtung„.

Kako DW navodi, opisuje se da Kurti funkcionisanje srpskih institucija na severu Kosova vidi kao „anomaliju“. Ali, novinar se pita kako uopšte integrisati Sever u Kosovo?

Jedan put bi bila autonomija. No, da bi se smanjio uticaj Beograda, bile bi potrebne ogromne investicije Prištine: „Sve što sada subvencioniše Srbija – obrazovanje, zdravstvo – morala bi da plaća Priština iz svog budžeta. A za to nema novca i, pre svega, nema političke volje“.

Drugi put je centralizacija: „Kurti ne veruje srpskoj autonomiji. Ne vidi je kao instrument samouprave, već kao brešu za uticaj Beograda. Protiv toga mobiliše centralnu državu koja, ako treba i nasiljem, nameće svoja pravila. To redovno vodi jakim sukobima i sve većem otuđivanju kosovskih Srba od države, čiji autoritet većina ionako nikad nije prihvatala“.

Podseća se na sukobe oko automobilskih registracija, srpsko napuštanje kosovskih institucija i bojkot izbora, napad „paravojne formacije“ u Banjskoj, kosovsku policiju na Severu…

„Zavrteo se đavolji krug odbijanja, otpora i represije, koji ne obećava ništa dobro za budućnost“, piše list.

Ocenjuje se da „apsolutno ništa nisu doneli“ zajednički napori EU i Amerikanaca da podstaknu Beograd i Prištinu na sprovođenje sporazuma o normalizaciji.

„To je na prvi pogled zapanjujuće. Ali, ono što pregovaračima nedostaje u diplomatskom arsenalu jesu pozitivni podsticaji. Ono što je delovalo pre petnaest godina, danas više ne pali: privlačnost integracije u EU“.

Švajcarski list još podseća da je podrška pristupanju EU u Srbiji pala ispod pedeset odsto, dok Kosovo nije ni kandidat, te da nezavisnost ne priznaje pet članica EU, prenosi DW.

„Srbija već duže zvecka oružjem“

„Na Kosovu raste strah od rata“, piše Kelner štat ancajger na početku podužeg teksta o napetostima između Beograda i Prištine.

Citira se upozorenje kosovskog ministra policije Dželjala Svećlje (Xhelal Sveçla), koji tvrdi da četiri stotine „ekstremista“ nadomak granice prolazi vojnu obuku, spremni da izvrše „agresiju“ na Kosovo čim srpski predsednik Aleksandar Vučić naredi.

Kako ocenjuje novinar, „Srbija već duže zvecka oružjem“, a slanje trupa do granice bi trebalo da pošalje „jasnu poruku“ političarima u Prištini.

„Pri tome bi Srbija, prema stručnjacima, teško profitirala od novog rata na Balkanu. Pravi profiter sedi skoro dve hiljade kilometara od Beograda i zove se Vladimir Putin“, piše list.

Kako prenosi DW, citira se i Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost iz Berlina koji kaže da je Putin „bez sumnje zainteresovan za nove konflikte“ i da mu je cilj „da skrene pažnju Zapada sa Ukrajine“.

„Vučićevu spoljnu politiku posmatrači nazivaju ’političkim lutanjem’“, piše dalje kelnski list.

„Dok Vučić reklamira neutralnost, teži članstvu svoje zemlje u EU i istovremeno održava dobre odnose s Kinom i Rusijom“.

„Doduše, beogradski moćnik naglašava da je prijateljstvo s Rusijom postalo ’teže’ posle smrti kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, ali u skoro istom dahu odbija sankcije prema savezniku“.

Kao dokaz „cinizma“ Vučićeve politike navodi se da on ponosno predstavlja naoružanje koje nabavlja iz Rusije, dok istovremeno, prema nekim tvrdnjama, šalje oružje Ukrajini, piše DW.

U tekstu se podseća na pravoslavne i kulturne poveznice Rusa i Srba, ali i na prorusku propagandu u srpskim medijima.

„Doduše, politički osovina Moskva-Beograd predstavlja manje prijateljstvo, a više brak hulja iz računa, kako kaže jedan dugogodišnji stručnjak za Balkan koji želi da ostane anoniman. ’Jasno je da Putin prema Vučiću oseća samo prezir. To je više puta izrazio’“, citira list tog neimenovanog stručnjaka.

Ali, Vučiću treba Putin, navodi dalje list, zbog podrške po pitanju Kosova, što Moskva obilato koristi za širenje uticaja.

Kako piše list, ni Vučić, ni kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin), nisu potpisali sporazum o normalizaciji. Napetosti ne ostaju ograničene na rasprave u recimo Ujedinjenim Nacijama, već se pokazuju na terenu – recimo prošle godine u Banjskoj ili Zvečanu.

Politikološkinja Johana Dajmel iz nemačkog Društva za jugoistočnu Evropu kaže da se i Srbija i Kosovo naoružavaju. „Militarizacija u Srbiji hrani se i medijski kroz neprestanu Vučićevu ratnu retoriku“, navodi ona za kelnski list.

List se pita da li preti novi rat ili „čak ponavljanje akcije NATO“ od pre 25 godina kada je Srbija bombardovana? „Ne verujem da Srbija hoće da anektira Sever Kosova“, kaže pak Džejmi Šej, bivši portparol NATO.

„Taj korak bi provocirao sukob s NATO, koji je na Kosovu stacionirao 4.500 vojnika i zakleo se da će širom zemlje čuvati mir i stabilnost“, dodaje Šej.

U članku se dodaje da, „prema ekspertima“, više treba biti pripravan za provokacije ili korišćenje marioneta za raspirivanje sukoba. Ćerimagić kaže da se to može odigrati „podrškom lokalnim paravojnim formacijama“.

Dalja teza novinara je da li Srbija uz pomoć Rusije „sprema kasnu osvetu“ Zapadu? Nikola Burazer, politikolog iz Beograda, ne misli tako:

„Pre vidim da nacionalistički oportunisti poput Vučića koriste frustraciju Srba kako bi ostali na vlasti. Pri tome krivicu prebacuju na ’prozapadne izdajnike’ u zemlji“, kaže on.

Novinar konstatuje da, 110 godina od početka Prvog svetskog rata, „balkanski nacionalizam ponovo preti da postane političko bure baruta“.

Burazer pak misli ovako: „Ne mislim da Moskva očekuje novi rat na Balkanu“.

„Vladajuća nesigurnost i više kriza koje Zapad mora da rešava već su dobrodošlo skretanje pažnje. A Rusija će podsticati nesigurnost gde god bude imala priliku“, zaključuje politikolog.

„Ako se ne probudimo, biće novih ratova“

Na „eskalaciju konflikta“ upozoravaju stručnjaci i prema tekstu bečkog lista Standard, navodi DW.

Kako pišu te novine, novi povod je poziv Srpske liste da se bojkotuju referendumi za smenu gradonačelnika četiri severne opštine (21. april) koji bi trebalo da utru put novim izborima. Predstavnici Srpske liste napustili su izborne komisije.

„Uz poziv na bojkot izjašnjavanja verovatno se neće postići izlaznost od preko pedeset odsto i albanski gradonačelnici će ostati na funkcijama“, piše austrijski list. To je nastavak sage koja je počela, kako tumači novinarka, napuštanjem kosovskih institucija od strane Srba.

U tekstu se citiraju stavovi koje je na Tviteru izneo Gerald Knaus, prvi čovek Evropske inicijative za stabilnost, koji piše o „katastrofalnom porazu EU“. Jedan od razloga je, kaže, to što više nema verodostojne pristupne politike EU u regionu.

„Sve to od ovoga stvara najopasniji momenat na Balkanu od 2001. godine. Previše ljudi u EU to još uvek ne vidi ili se pravi da ne vidi. Za razliku od toga, važni igrači u regionu očekuju novo nasilje i spremaju se za to. Ako se ne probudimo, biće novih ratova“, upozorava Knaus.

Novinarka beleži da „Vučić stalno preti“ da će vojska „umarširati“ i da u svojim „huškačkim govorima tvrdi da su Srbi na Kosovu teško ugroženi“.

Citira se „analitičarka Ivana Stradner“ koja je nedavno upozorila da Srbija uspešno vara EU i Zapad. Ona upozorava da bi Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na skupu najavljenom za 5. i 6. maj mogli da „proglase“ „srpski svet“.

Kako ocenjuje „Standard„, „Vučić i Dodik godinama tesno sarađuju i prema Zapadu igraju različite uloge, ali slede isti projekat. Vučić prema Zapadu često igra umerenu ulogu, a Dodik zateže stvari. Prema sopstvenom stanovništvu je retorika slična“.