Aleksandra i njen suprug koji je sveštenik, poreklom iz Gnjilana, doselili su se u Istok 2014. godine, a iako su se u početku suočavali sa mnogim izazovima, danas se osećaju kao kod svoje kuće.
„Na samom početku je bilo neobično, jer nam je sve bilo strano, nepoznato. Nikad nismo dolazili ovde, mislim, bar u Istoku. Bilo je sve novo, dok smo se navikavali sa decom. Deca su bila mala, ali uz Božiju pomoć i pomoć Svetih apostola, navikli smo se ovde i sada smo kao svoji na svome“, ističe Aleksandra.
Sveštenička porodica Sekulić danas živi u parohijskom domu u centru Istoka, u kojem sa petoro dece i suprugom nastoje da grade svoj život u ovoj, danas gotovo isključivo albanskoj sredini. Iako je u Istoku danas vrlo malo Srba, Aleksandra se ponosi time što je njena porodica jedina srpska sa decom u ovom gradu.
„Deca idu u Osojane, troje ide u školu, a jedno je u predškolskom u selo Banje. Igraju se samostalno, voze bicikl, izlaze na ulicu. Zdravo se druže i uživaju. Hvala Bogu, sada su nam pomogli neki ljudi kupili su im golove, igraju se ispred i u suštini je okej. Istok vole, jer su ovde odrasli“, kaže Aleksandra o svom deci i njihovom životu u Istoku.
Svaka nedelja porodici Sekulić počinje liturgijom, koju služe u crkvi u centru Istoka i u selu Banja.
„Liturgiju služimo ovde u Istoku i u selu Banje, naizmenično. Jedne nedelje smo u Istoku, druge u selu Banje. I prve nedelje u mesecu smo u selo Crkolez u crkvi Sv. Jovana. Cela porodica ide u crkvu. Tako idemo u crkvu, pa se onda vratimo kući, doručkujemo, pripremamo doručak i nekada odemo u neki manastir“, dodaje Aleksandra.
Aleksandra ističe da, iako je život u Istoku možda izazovniji nego što bi bio u nekim većim mestima, porodica uživa u gostoprimstvu i prijateljskim susretima.
„Obično je četvrtkom pijaca, ljudi sa sela dolaze, pa svraćaju kod nas. Popijemo kafu, družimo se, tako da nam taj četvrtak brzo prođe, jer uvek imamo nekoga“, kaže Aleksandra, dodajući da, pored svakodnevnih obaveza, njen dom uvek ima otvorena vrata za prijatelje.
Što se tiče zdravstvene zaštite, porodica Sekulić se oslanja na usluge u Kosovskoj Mitrovici. Takođe, Aleksandra ističe da, ukoliko nešto bude potrebno, često se konsultuje sa pedijatrom sa kojim održava telefonsku komunikaciju, jer ih poznaje od njihovog rođenja.
Iako život sa petoro dece, među kojima je i novorođenče, nosi velike obaveze, Aleksandra se osmehuje kada govori o svom svakodnevnom životu.
„Nemam mnogo vremena za svoje hobije. Deca su moji hobiji. Dok oni ne porastu, pa… Bogu hvala, biće svega“, ističe ona.
Što se budućnosti tiče, Aleksandra je optimistična.
„Budućnost još uvek vidim ovde. Najstariji sin je osmi razred, pa verovatno će ići u školu van Osojana, van Istoka, ali za sada je sve u redu i budućnost je ovde za nas. Takav je naš poziv“, zaključuje Aleksandra.
