Govornici su ocenili da „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“, sa oko 1.500 stranica u dve knjige i gotovo pedeset radova brojnih stručnjaka, predstavlja jedno od najznačajnijih dela posvećenih dokumentovanju uzroka i dugoročnih posledica pogroma nad Srbima i njihovom kulturnom baštinom na Kosovu.
Marko Marković, jedan od suizdavača ovog zbornika ispred Arhiva Kosova i Metohije kazao je, otvarajući veče pred publikom, da je velika i očigledna potreba da se o Martovskom pogromu govori i piše, ali i da se on pamti.
„Sada sa ponosom možemo reći da o Martovskom pogromu imamo oko 1.500 pisanih strana. Da je u pitanju jedan zbornik – tematski, multidisciplinarni, koji potpisuju eminentni stručnjaci iz raznih oblasti. Imamo samo u drugoj knjizi 15 doktora nauka, imamo čime da se ponosimo. Nažalost, Martovski pogrom je ostavio razorne posledice koje se osećaju i danas. One se najbolje mogu uočiti kroz institucionalni pritisak koji svakog dana vidimo i osećamo“, naveo je on.
Arbutina: Martovski pogrom deo kolektivne istorije Srba
Direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je podsetio na reči filozofa Žarka Vidovića koji je za Srbe svojevremeno rekao da su logoraška nacija u 20. veku.
„U samo jednom veku, od 1912. pa do 2004. godine, sa svih višestolećnih prostora na kojima smo živeli i stvarali našu kulturu i civilizaciju, početkom 21. veka sa više od pedeset odsto teritorija smo proterani. Govorim o Kosovu i Metohiji, Južnoj Srbiji, Crnoj Gori gde je izvršen identitetski inženjering, o Sarajevu, Podrinju, Republici Srpskoj Krajini, o Dalmaciji preko Like, Korduna, Banije, Slavonije, pa sve do Zapadnog Srema. Ciklus stradanja 20. veka završio se upravo u tim tragičnim danima kada je nanet poslednji vidljiv udarac srpskom narodu, upravo u Martovskom pogromu“, naveo je.
Arbutina je naglasio da je zbornik „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“ izuzetno bitan za istorijsku nauku.
„Na svojih 1.500 stranica, za sada, ispisao je onu istoriju koja nam nedostaje i koja nam je nedostajala. Jesu novine i emisije bile prepune različitih vesti, tumačenja i pogleda na to šta se dogodilo tokom tih martovskih dana na Kosovu i Metohiji, ali sada prvi put imamo odgovor od ljudi koji su stručni, koji se bave tim temama“, rekao je on.
Istoričar Arbutina je posebno pohvalio deo druge knjige ovog zbornika koji se odnosi na književnost posle Martovskog pogroma, a sadrži radove Sene Mihailović Milošević, Maše Petrović, Marka Tošovića i Žarka Milenkovića.
„Takva dela služe da probude, prvo, emociju kod ljudi. Da znaju da to nije bio nikakav incident, već da je to deo naše kolektivne istorije i da ta istorija pogađa svakog Srbina, gde god da se on nalazio. Da ga podstakne da uzme ovakav zbornik ili ovakvu knjigu, da ga pročita. Da sazna, shvati i da, na kraju krajeva, dođe na Kosovo i Metohiju i da se upozna sa svojim izvorištem odakle je potekao“, zaključio je on.
Ilić: Martovski pogrom nije samo etnički motivisan zločin
Prema mišljenju naučnog saradnika Instituta za evropske studije dr Dušana Ilića, koji je i jedan od recenzenata ovog zbornika, u drugoj knjizi nema slabih radova.
„Posebno bi pohvalio ovaj drugi tom o kome večeras govorimo, jer za razliku od prvog toma u kojem su zaista radovi na visokom nivou, ovaj drugi tom je bolje strukturisan. Podela u pet celina mislim da je dala dodatan kvalitet samom zborniku“, rekao je.
Uvodna poglavlja druge knjige napisali su: patrijarh srpski Porfirije, mitropolit Joanikije i mitropolit Teodosije, te profesor Vladan Virijević. Zbog značaja kompletnog izdanja, Ilić apeluje da se zbornik što pre prevede na engleski jezik.
„Ovaj zbornik nije namenjen samo nama i našoj akademskoj zajednici već bi morao biti namenjen široj evropskoj akademskoj zajednici, te je moja preporuka barem da se SANU, SPC, Beogradski univerzitet i drugi univerziteti uključe u to da se ovaj zbornik prevede na engleski, to je vanredno važno. Da se naš glas čuje širom Evrope“, kazao je.
On je dodao, komentarišući vrlo pohvalno navode iz rada Olje Arsenijević koji se nalazi u drugoj knjizi, da pogrom iz 2004. nije samo etnički motivisano nasilje već kulturno ubistvo koje je proizvelo istorijsku dislokaciju.
„To znači: dođete, proterate nas, srušite nam kuće, sravnite nam crkve sa zemljom, srušite nam nadgrobne spomenike, posadite drvorede, promenite reljef i na taj način nam ukinete pamćenje. To je istorijska dislokacija u običnom srpskom jeziku. To nismo imali u našem akademskom diskursu, nažalost. Nismo imali takav pristup kod ozbiljnijih radova na tu temu“, kazao je on.
Čelić: Sećanje je sinonim za zaborav, a pamćenje za predanje
Docent na Pravnom fakultetu Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici dr Dušan Čelić je na početku svog izlaganja pojasnio poreklo reči pogrom. Potom je, govoreći o posledicama martovskog nasilja 2004. godine i crkvi Svetog Nikole u Prištini, ponovo preživljavao strašne scene njene paljevine uz reči koje su mu zastajale u grlu.
„Naravno da o tome ne mogu da govorim bez emocija. U toj crkvi su kršteni moji preci, ja sam primio svetu tajnu krštenja. I moj sin, Lazar… Zaista se čovek pita kako je neko, u ljudskom obliku, u pepeo mogao da sagori taj hram. Šta mu je tu smetalo?“, upitao je on.
Ćelić je pojasnio da kultura pamćenja i kultura sećanja nisu sinonimi.
Podsetimo, prva knjiga zbornika „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“ pojavila se sredinom marta prošle godine.
Njegovo objavljivanje pomogli su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.